ADRIJA MEDIJA GRUPA U KAMPANJI ZA MENTALNO ZDRAVLJE: Lajfkouč ne može da leči, on nije isto što i lekar

Lajfkouč nudi gotova, "recept" rešenja, dok psiholog ili psihijatar osobu sagledavaju uvažavajući celokupni razvojni kontekst

U poslednjih nekoliko godina zavladala je prava epidemija životnih trenera kako u svetu, tako i u Srbiji. Šta stoji iza toga?
- Poslednjih godina kako kod nas, tako i u svetu, dominira instant kultura. Brzo se živi i postoji potreba za brzim rešenjima. Sa druge strane, ljudi su izloženi pritiscima savremenog društva, raznim neizvesnostima i nesigurnostima. Reakcija na takvo stanje stvari, uz postojanje bazične potrebe za kontrolom nad sopstvenim životom, iznedrila je različite profile instant terapeuta.

Koja je razlika između lajfkouča i psihologa ili psihijatra?
- Bazična razlika jeste stručnost i profesionalizam. Psiholog ili psihijatar je edukovana osoba, sa završenim fakultetom i specijalizacijom. Iako se može pretpostaviti da je zajednička potreba lajfkoučeva i stručnjaka da se pomogne ljudima, sredstva i način primene su različiti. Lajfkouč nudi gotova, "recept" rešenja, dok psiholog ili psihijatar osobu sagledavaju uvažavajući celokupni razvojni kontekst. Suštinski, neprihvatljiv je paušalni pristup problemima duše i uma.

Može li lajfkouč da pomogne u svakom slučaju?
- Da, ali je ta pomoć kratkotrajna. Moglo bi se reći da je lajfkouč vatrogasac koji može pomoći da se ugasi vatra i da donese trenutno rasterećenje, s obzirom na to da ljudi traže instant rešenja.

Šta neko ko pati od depresije može da očekuje od lajfkouča?
- Ne znam. Verovatno mnogo smernica o tome kako i šta treba da uradi da bi zaboravio na tugu, potištenost i neraspoloženje. Smernice za: "ne misliti", "ne opterećivati se", "biti srećan, pozitivan", u kontekstu zloupotrebe načela pozitivne psihologije.

Šta lajfkoučing ima, a psihijatrija nema? Šta psihijatrija ima, a lajfkoučing nema?
- Lajfkoučing ima neosnovanu samouverenost da mu je sve jasno i da ima "recept" za život druge osobe i "keca u rukavu". Psiholog ili psihijatar pristupaju istraživanju, uvažavaju da individualna priča ima genezu i nastoje da integrišu delove životne priče, ne da parcijalizuju. To sve podrazumeva praćenje, vreme i deljenje odgovornosti.

Zašto neki ljudi biraju da idu kod lajfkouča, a ne kod psihijatra?
- Kao što smo već naveli, u pitanju je potreba za brzim i konkretnim rešenjima. Takođe, sam termin i koncept lajfkoučinga ne nosi stigmu, koju, nažalost, u našoj sredini još uvek ima odlazak kod psihijatara.

Kakvu obuku prolaze lajfkoučevi?
- Specifičnost koučinga je orijentisanost na obučavanje u pojedinačnim veštinama potrebnim za bolji učinak (npr. veštine liderstva, upravljanja karijerom, komunikacije...). i da za njegove trenere nije potrebna nikakva licenca.

Susrećete li se u psihijatrijskoj praksi s ljudima koji su posećivali lajfkoučeve? Kakva su njihova iskustva?
- Pretpostavljamo da su njihova iskustva instant rasterećenje, instant sreća i samopouzdanje, što je prijatna i trenutna reakcija na sveopštu nepredvidivost i odlaganje, ali je problem trajnost rezultata i nemogućnost primene tih rešenja u drugim situacijama.

Imate li poruku za lajfkoučeve?
- Razmislite o stepenu odgovornosti koji preuzimate kad se bavite tuđim životom.

Imate li poruku za one koji se dvoume da li da idu kod medicinskog stručnjaka ili lajfkouča?
- Birajte za sebe.

(Kurir/Jelena Jovanović)