Pre tačno dve decenije kada je našu zemlju pogodila NATO agresija, Dejan Perić, kao vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka, poslat je na samu jugoslovensko-albansku granicu Košare. Uspomenu na taj period nosi u srcu i duši. U duši pamti sve dane koje je proveo tamo, a kraj srca još uvek ima geler od ranjavanja.

Dejan je otac osmoro dece, od kojih četvoro živi sa njim i njegovom suprugom Ivanom na salašu u ataru zvanom Mala Baja. U najvećoj skromnosti odrastaju Željana (5), Anđelija (4), Ivan (2) i Božana, koja ima samo tri meseca. Kako i ne bi kada im je jedino stalno primanje njegova invalidnina od 6.000 dinara. Imaju i šest jutara zemlje na kojoj seju ratarske i povrtarske kulture za svoje potrebe.

dejan-peric3.jpg
Printscreen 

Iako ne bi smeo da se zamara, Dejan sa najstarijim sinom obrađuje parče zemlje a supruga Ivana nije zaposlena.

- Bilo je to 11. maja 1999. na Košarama. Osetio sam snažan bol u grudima i od tada se ničega ne sećam jer sam pao u komu. Preneli su me u bolnicu u Peć i tamo lečili – seća se Perić.

- Ležao sam u bolnici 32 dana i kada sam se oporavio rekli su mi da se ponovo javim svojoj jedinici u Peći. Što sam i uradio.

Pošto je rat završen, vojna komisija ga je razvrstala u devetu grupu invalidnosti sa 30 odsto invaliditeta.

dejan-peric.jpg
Printscreen 

- Ostao mi je geler u tetivi blizu srca. Rekli su da može da se operiše, ali tada je bilo mnogo ranjenika na VMA, pa su obećali da će me operisati kada dođe vreme – nastavlja Dejan, koji je poslednji put pred vojnom lekarskom komisijom bio pre deceniju.

- Nisam insistirao na operaciji, bojao sam se šta će biti sa decom ako se meni nešto desi.

Od povrede se lako zamara, teško mu je da vozi traktor jer mu ne prija drmusanje mašine, pa mu u poljoprivrednim radovima pomaže najstariji sin koji ima 19 godina. Dejan ne beži ni od jednog posla, obrađuje njihovu zemlju, pomaže komšijama.

- Uvek mi je drago da učinim, koliko god mogu. Ljudi to pamte, pa svi pomažu i mojoj porodici. - dodaje Dejan koji je zahvalan na pomoći koju mu pružaju subotička udruženja vojnih invalida i ratnih vojnih veterana.

Dejana nisu zaboravili njegovi saborci, ratni veterani koji su sa njim delili najteže dane na Košarama. U pomoć je priteklo i rukovodstvo SNS, koje mu je minulog vikenda odnelo namirnice, sredstva za higijenu i frižider.

(Kurir.rs/Subotica.com)