DIJANA I MARKO SAMO ŽELE DA SAHRANE SVOJE PREMINULO DETE: Telo je i dalje u zamrzivaču, ali bolnica u Kraljevu im ne daje dozvolu da ga preuzmu

Dijana i Marko Micić neće moći da sahrane svoje dete, jer im bolnica u Kraljevu, koja njihovu bebu već dve godine čuva u kućnom zamrzivaču - to ne dozvoljava.

Podsetimo, ista bolnica izdala im je obdukcioni nalaz po kojima im je ćerka rođena živa, imala je otkucaje srca u prvoj minuti i preminula je van Dijaninog tela.

Sa pitanjem na osnovu kog zakona ili pravilnika je određeno da se tek nakon 8. meseca trudnoće odvajanje bebe od majke smatra porođajem, a ne pobačajem, kao i na koji način se u toj ustanovi određuje da li je plod, koji je izašao iz majke, fetus ili beba, redakcija portala se obratila OB "Studenica". Tu su rekli da nisu u mogućnosti da do navedenog roka odgovore na pitanja i da će odgovore poslati naknadno.

Ipak, prema stručnom mišljenju iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije - Micići imaju puno pravo da zahtevaju i dobiju ostatke svog deteta.

- Roditelji imaju pravo da traže da sahrane ostatke prevremeno rođene bebe-ploda. Oni bi to pravo imali i da je reč o biološkom materijalu, jer se taj materijal može koristiti samo po njihovom odobrenju i u skladu sa zakonom. Ovo pravo im tim pre pripada ukoliko im u momentu prevremenog porođaja, odnosno pobačaja, nije ponuđeno da, ukoliko žele, sami sahrane ostatke bebe. To je propust zdravstvene ustanove. Budući da su roditelji sada došli do saznanja da sahranjivanje bebe nije urađeno u dužnom roku, to je dodatni razlog da im se to omogući. Njihovo je pravo preče od prava zdravstvene ustanove da učini sahranjivanje. Ne može im se to uskratiti - jasni su stručnjaci po ovom pitanju.

Kako dodaju, zdravstvena ustanova treba svakako da zadrži uzorke i čuva dokumentaciju uz potpis roditelja da su im ostaci bebe-ploda predati. Na taj način, ustanova ne trpi nikakvu štetu od toga, niti je to protivno zakonu, a prava roditelja se ostvaruju.

Problematično je i opravdanje bolnice da nije reč o porođaju, već o pobačaju.

- U otpusnoj listi se ne pominje pobačaj, ali se može prihvatiti medicinsko određenje da je reč o plodu bebe (fetus). Ipak, roditelji su medicinski laici i to je njima trebalo da bude objašnjeno. Osim toga, u otpusnoj listi se navodi vreme porođaja i to su granične i veoma osetljive situacije kada postoji nada da će se beba spasiti. Zbog toga i u tom kontekstu činjenica, zrelost bebe-ploda nema uticaja na pravo roditelja da raspolažu sa ostacima bebe, osim ukoliko to oni sami ne žele - ponavljaju doktori medicinskog prava.

Taj materijal pripada bolnici samo ukoliko ga roditelji ustupe i ne žele.

- Pošto oni nisu bili poučeni o mogučnosti da sami sahrane ostatke bebe-ploda, u tom trenutku nisu ni mogli da odluče drugačije. Ukoliko se prihvati da praksa bolnice nije do kraja uređena po ovom pitanju, svakako stoji obaveza da se roditeljima objasni na osnovu kog propisa zadržavaju bebu-plod, a ne samo uzorke. Isto tako, i pod pretpostavkom da roditelji nisu tražili plod, već su pristali da ustupe materijal bolnici oni sada, zbog novonastalih okolnosti, taj svoj pristanak mogu opozvati i to bi bilo u skladu sa zakonom - smatraju stručnjaci.

Podsetimo, Micići tvrde da nikada nisu dali izjavu da ne žele da svoju bebu preuzmu, niti im je to nuđeno kao opcija.

- Sve što su nam tada rekli je da dođemo za 40 dana po obduckioni nalaz.

Mislili smo da je takva procedura i tek nakon obdukcije saznali da je naša ćerka rođena živa. Pomirili smo se sa njenom smrću, sve dok nam u januaru policija nije zakucala na vrata da kaže kako je naša beba možda jedna od 13 nesahranjenih u zamrzivaču OB "Studenica" - kaže Dijana Micić, koja je u vreme porođaja imala 21 godinu.

Otkako su za to saznali, život im se okrenuo naopačke. Sve što žele je da bebu sahrane.

- Sve vreme nam je to na umu, budimo se i ležemo sa tom mišlju. Možda nas neko smatra neodgovornim roditeljima što dete nismo odmah tražili, ali ko ne prođe kroz taj bol, nema pravo da sudi. Samo želimo da znamo je li dete naše, ako jeste da ga sahranimo, ako nije, da ga tražimo - dodaje Marko.

Odbijanje bolnice da im preda dete i omogući DNK analizu i odnos nadležnih prema njihovom bolu potpirili su novu sumnju u srcu roditelja - šta ako dete u zamrzivaču nije njihovo?

- Tražimo da radnici bolnice uzmu uzorak iz kese od mozga, srca i pluća, da sami urade analizu, ali i nama daju iste te uzorke, da je i mi sprovedemo u inostranstvu. Oni to odbijaju. Zbog čega, ako je dete u zamrzivaču zaista naše? Zbog svega toga, mi sada sumnjamo da je naše dete živo - pita se Marko.

Juče bi tom detetu bio drugi rođendan.

- Živorođeno je kompletno izbacivanje ili vađenje ploda iz tela majke, nezavisno od trajanja trudnoće, koje posle tog odvajanja diše ili pokazuje znake života. Odgovor kraljevačke bolnice je skandalozan i nezakonit. Direktor Mrvić i republički inspektor za zdravstvo ili nemaju potrebna znanja vezana za živorođenje, ili zakon svesno krše. U svakom slučaju postavlja se pitanje zašto zadržavaju bebu u kesi u zamrzivaču, ako na sve strane kukaju kako nemaju mesta i kako roditelji neće da preuzmu svoje bebe? Šta će njima zaleđena beba Micića? - pita se Radiša Pavlović, član Republičke komisije za ispitivanje i postupanje državnih organa u svim prijavljenim slučajevima nestale dece u Srbiji, koji je i razotkrio ovu situaciju.

Podsetimo, pre dva meseca otkriveno je da se u običnom kućnom zamrzivaču u Opštoj bolnici u Kraljevu čuva 13 mrtvih beba, neke i do tri godine. Bolnica se pravdala kako su sve te bebe roditelji odbili da preuzmu, mada su ubrzo dva para to opovrgla i porekla da su dali bilo kakvu izjavu o odricanju od deteta. Nakon konferencije za medije 17. januara, bolnica je odbila da daje druge informacije.

(Kurir.rs/D.D.S, Telegraf.rs)