ŠTRAJKAČI SE PLAŠE DIGITALIZACIJE: Građani su najveće žrtve štrajka u RGZ

Iako u blokadi rada katarstra nepokretnosti učestvuje samo 10 odsto zaposlenih ili 300 osoba, šteta koju prave je velika za sve

Štrajk, za koji u RGZ ističu da je protivzakonit i politički instruisan, počeo je poslednje nedelje 2018. godine, ali uprkos pismenom sporazumu o prekidu štrajka s Vladom Srbije o načinu obračuna zarada zaposlenih, koji je postignut 21. januara ove godine, predstavnici sindikata nisu dostavili neophodnu dokumentaciju i čak su huškali deo zaposlenih da ne potpisuju saglasnost o prekovremenim satima.

Šteta koju prave blokadom rada katarstra nepokretnosti daleko prevazilazi brojnost štrajkača, pa se stvara slika lažne masovnosti. Po pozivu rukovodstva RGZ, inspektori za rad su 28. februara izvršili kontrolu katastra u Ulici 27. marta u Beogradu, gde gravitira najveći broj građana, i naložili otvaranje osam šaltera od ukupno 16, ali njihov nalog nije sproveden.

- Kao jedna od sumnji u pravu pozadinu štrajka sve češće se, naravno neformalno, pominje promena načina rada RGZ od naredne godine, kada će, umesto građana, najveći deo komunikacije s katastrom preuzeti notari i agencije ovlašćene za poslove s tom ustanovom. U blagim obrisima se spekuliše da će time pojedini zaposleni ostati bez mogućnosti "privatnog angažmana" u okviru kuće u kojoj su zaposleni - piše Ekspres.

Kako ovaj list navodi, RGZ uz pomoć Svetske banke uvodi digitalizovani sistem koji će omogućiti da građani obave najveći deo poslova kod notara i ovlašćenih agencija, što će moguće zloupotrebe svesti na minimum.
- Takvim načinom rada građanima će se omogućiti da istovremeno dobiju i pravnu zaštitu ili savet koji se tiče nepokretnosti. S obzirom na to da je nepokretnost za većinu daleko najveća imovina, time se svakom učesniku u transakciji omogućava da bude i pravno zaštićen. Takvu vrstu usluge i garancija RGZ samostalno nije mogao da pruža - navodi Ekspres.

(Kurir.rs/Slavica Tomčić/Foto: Nemanja Nikolić)