DANAS BI MOJA BOJANA IMALA 21 GODINU, NATO BOMBE SU MI U SEKUNDI UZELE SVE: I bebu, i muža, i kuću! Bolna ispovest majke najmlađe žrtve bombardovanja

I nakon 20 godina, svaki dan kad svane, misli mi prvo odu na to veče, kada sam zbog NATO bombi u trenutku izgubila sve... I bebu, i muža, i kuću. Bomba je pala na našu kuću i od detonacije sam bila skroz zatrpana, a usta su mi bila puna krvi. Muža sam čula kako me doziva, ali moju bebu više ne...

- Da nisam tada bila trudna sa mojom Anđelkom, verovatno bih poludela - kaže Marija drhtavim glasom.

Bila je u sedmom mesecu trudnoće. Zavila je svoju bebu u ćebe i sa suprugom se spustila u podrum, kada je oko pola 11 sati uveče, dan uči Uskrsa, kasetnim bombama počelo bombardovanje okoline Merdara.

- Božin je uzeo Bojanu u naručje, a ja sam čučnula pored njih kada je "tomahavk" udario u temelj naše kuće. Sve se obrušilo na nas, bila sam zatrpana zemljom, glava i leva ruka su mi samo bile slobodne... Dima nije bilo, svuda je bio mrak. Čujem muža kako me ispod ruševina doziva i hrabri, a Bojanu nisam čula. Nakon toga stigli su moj otac i brat, koji su rukama pokušavali da nas izvuku, dok su bombe padale celu noć - priseća se tragedije Marija i dodaje da je kao kroz san čula glasove svojih roditelja:

- Nisam videla kad su ga izvukli, ni njega, ni Bojanu. Moj otac je prvi video da mu je unuka mrtva, ali je bebu zavio u ćebe, rekao da je dobro i izneo je. I sama sam bila teško povređena i tek ujutru sam saznala da su svi poginuli. Bila sam tada trudna sa ćerkom i to mi je posle mnogo pomoglo, inače bih verovatno danas bila luda žena. Sećanja bole iznova i iznova. Tokom obeležavanja godišnjica peče najjače. Danas bi moja Bojana, najmlađa žrtva NATO bombardovanja, imala 21 godinu.

Iako je tokom obnove zemlje Mariji i njenoj ćerki sagrađena kuća, kaže da bi sve dala samo da su njeni živi i da se ta kobna noć uoči Uskrsa nikada nije desila.

(Kurir.rs/Jelena Pronić)