ZLOČINCI: Zatrli ste potomstvo tri porodice
Rodbina Milanka Savića, Radoja Marjanovića i Neđa Uroševića, ubijenih na Torniku, ne može da prežali gubitak mladića koji nisu stigli ni da se ožene
Tog aprilskog jutra nad Tornikom sijalo je sunce, a nebo je bilo crno. Kao ugarak. Sećam se, crnom, spaljenom zemljom, među razvalinama koje je iza sebe ostavila američka raketa, kao avet, raspamećen od bola, hodao je stari Marko Savić, gologlav, u rukama je gužvao crnu šajkaču. Tražio je unuka Milanka. Posle ga je našao, samo nije mogao da ga prepozna, nije njegov Milanko tako izgledao...
Dvadeset godina kasnije, Tornikom još odzvanja nemi Markov jauk.
Za neki dan, 8. aprila, biće ravno 20 godina od onog dana kada su NATO zločinci na Torniku, u drvenoj baraci namenjenoj za smeštaj sportista, ubili trojicu nedužnih zlatiborskih mladića: Milanka Savića (24), Radoja Marjanovića (34) i Neđa Uroševića (31). Milanko je prethodnog dana slavio rođendan, drugari došli da se vide, da se druže.
Dvadeset godina kasnije, dvadeset godina svakog proleća, dvadeset godina svakog aprila, jauče šumom Milankov nesrećni otac Radojica (83).
- Joj, Milanko, joj, sine... Crna sudbino moja...
Sećanja su živa, sve je, kao i juče, kao i pre 20 godina, isto:
- Mog Milanka našli smo 139 metara od mesta na kome su spavali i gde je pala bomba. Evo ovde, na ovom mestu, našli smo mu nogu, ovde pola glave - strašna je priča Radojice Savića.
Juče sam Radojicu zatekao u kući. Sam. Njegov Milanko nije stigao da se oženi, planirao bio svadbu za jesen one crne godine. Nisu stigli da se ožene ni Radoje ni Neđo. Milankova majka umrla je 2005, nije dočekala unuke od sina, za šest godina samo se jednom nasmejala, pomene Radojica.
Za one koji su mu ubili sina, svake godine, poruka je ista:
- Zločinci! Bog neka vrati kako su zaslužili - kaže.
Nada Antonijević je sestra Neđa Uroševića.
- Rano smo ostali bez roditelja, nismo se razdvajali. Kako koja godina prođe, sve mi je teže... Da se barem oženio, da je decu ostavio, da njih gledam i da u njima brata vidim - zaplače Nada.
I doda:
- Ima Boga, neka, moj brat nikom ništa nije bio kriv.
Majka Radoja Marjanovića Stanojka živi u Ribnici. Zaboli je svako podsećanje na tragediju. Šta da kaže što već nije rekla.
- Šta ću, imam ćerku, imam unuke, živim, kako mi je, ja znam... Godine prolaze i nemojte me više ništa pitati. Neka mene... Bog će svakom po zasluzi odrediti.
Kurir.rs/Zoran Šaponjić
Foto: Zoran Šaponjić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore