Rodbina Milanka Savića, Radoja Marjanovića i Neđa Uroševića, ubijenih na Torniku, ne može da prežali gubitak mladića koji nisu stigli ni da se ožene

Tog aprilskog jutra nad Tornikom sijalo je sunce, a nebo je bilo crno. Kao ugarak. Sećam se, crnom, spaljenom zemljom, među razvalinama koje je iza sebe ostavila američka raketa, kao avet, raspamećen od bola, hodao je stari Marko Savić, gologlav, u rukama je gužvao crnu šajkaču. Tražio je unuka Milanka. Posle ga je našao, samo nije mogao da ga prepozna, nije njegov Milanko tako izgledao...

milanko-savic.jpg
Zoran Šaponjić 

Dvadeset godina kasnije, Tornikom još odzvanja nemi Markov jauk.

Za neki dan, 8. aprila, biće ravno 20 godina od onog dana kada su NATO zločinci na Torniku, u drvenoj baraci namenjenoj za smeštaj sportista, ubili trojicu nedužnih zlatiborskih mladića: Milanka Savića (24), Radoja Marjanovića (34) i Neđa Uroševića (31). Milanko je prethodnog dana slavio rođendan, drugari došli da se vide, da se druže.

0804-tornikradojicasavic.jpg
Zoran Šaponjić 

Dvadeset godina kasnije, dvadeset godina svakog proleća, dvadeset godina svakog aprila, jauče šumom Milankov nesrećni otac Radojica (83).
- Joj, Milanko, joj, sine... Crna sudbino moja...

Sećanja su živa, sve je, kao i juče, kao i pre 20 godina, isto:
- Mog Milanka našli smo 139 metara od mesta na kome su spavali i gde je pala bomba. Evo ovde, na ovom mestu, našli smo mu nogu, ovde pola glave - strašna je priča Radojice Savića.

0803-tornik-8.-april-foto-z.-saponjic-2.jpg
Zoran Šaponjić 

Juče sam Radojicu zatekao u kući. Sam. Njegov Milanko nije stigao da se oženi, planirao bio svadbu za jesen one crne godine. Nisu stigli da se ožene ni Radoje ni Neđo. Milankova majka umrla je 2005, nije dočekala unuke od sina, za šest godina samo se jednom nasmejala, pomene Radojica.

Za one koji su mu ubili sina, svake godine, poruka je ista:
- Zločinci! Bog neka vrati kako su zaslužili - kaže.

Nada Antonijević je sestra Neđa Uroševića.

nedjo-urosevic.jpg
Zoran Šaponjić 

- Rano smo ostali bez roditelja, nismo se razdvajali. Kako koja godina prođe, sve mi je teže... Da se barem oženio, da je decu ostavio, da njih gledam i da u njima brata vidim - zaplače Nada.

I doda:
- Ima Boga, neka, moj brat nikom ništa nije bio kriv.

0805-radoje-marjanovic.jpg
Zoran Šaponjić 

Majka Radoja Marjanovića Stanojka živi u Ribnici. Zaboli je svako podsećanje na tragediju. Šta da kaže što već nije rekla.
- Šta ću, imam ćerku, imam unuke, živim, kako mi je, ja znam... Godine prolaze i nemojte me više ništa pitati. Neka mene... Bog će svakom po zasluzi odrediti.

"Vojni objekat"
Gađali civilna mesta

Tog 8. aprila u 00.30 sa sedam projektila pogođen je aerodrom u Sjenici. Rakete su razorile farmu krava blizu aerodroma. Četiri časa kasnije sa šest projektila gađan je vojni objekat Katunić na Jadovniku. U 04.10 "tomahavkom" pogođen je SRC "Tornik", u kome su bila trojica mladića. Objekat je bio namenjen za smeštaj sportista, deo objekta sa 60 kreveta za smeštaj dece. Pod metalnom konstrukcijom ostalo je telo jednog od poginulih, drugo ugljenisano telo bilo je na 50 metara razdaljine, treće telo razbacano po šumi skoro 150 metara dalje. Tog dana bombardovan je i aerodrom "Ponikve" kod Užica.

Kurir.rs/Zoran Šaponjić

Foto: Zoran Šaponjić