Klizište u okolini Zaovinskog jezera nosi tri miliona kubika zemlje i ugrožava prirodne resurse, ali i kuće i živote ljudi koji žive u okolini akumulacije iz koje se snabdeva HE Bajina Bašta

Klizište neviđenih razmera, koje se, prema tvrdnjama meštana, aktiviralo pre šest dana zbog ispuštanja vode iz Zaovinskog jezera za potrebe hidroelektrane Bajina Bašta, potpuno je uništilo ekosistem na površini od 30 hektara Nacionalnog parka Tara, potvrdio je za Kurir Dragić Karaklić, direktor tog parka.

Dok slike klizišta koje je uništilo puteve, oštetilo kuće i ugrozilo živote ljudi kruže društvenim mrežama, nadležne inspekcije pokušavaju da utvrde da li je za ovu ekološku katastrofu odgovorna priroda ili ljudski faktor. Klizište, koje je i dalje aktivno, ugrožava 13 kuća u okolini Zaovinskog jezera, a meštani čije su kuće napukle i ostale bez prilaznih puteva, struje i vode strahuju za svoju bezbednost.

1004.jpg
Foto: Facebook

- Ovo je katastrofa. Put kojim prilazimo domovima je potpuno uništen, pa stvari ručno iznosimo iz napukle kuće. Pale su bandere sa strujom. U brdu se dan i noć čuje tutnjava od odrona u šumi. Padaju stabla i za tren bismo svi mogli da završimo u jezeru, a sve zbog pražnjenja vode iz jezera - ispričao je meštanin Blagomir Mandić za N1.

Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka Tara, kaže za Kurir da je od izgradnje hidroelektrane Bajina Bašta 1982. godine ovo drugi put da se u okolini Zaovinskog jezera pokreće klizište.

- Prvo klizište se pokrenulo 1995. godine i tada su svi meštani kojima je imovina oštećena dobili obeštećenje. Tada su procene bile da se kreće oko 30 hektara zemljišta sa oko tri miliona kubika zemlje. Klizište je mirovalo od tada do pre pet dana. Obratili smo se Zavodu za zaštitu prirode i upravi hidroelektrane Bajina Bašta. Hidroelektrana je angažovala "Energoprojekt", koji će sutra dronom snimiti klizište i uraditi analize na osnovu kojih će biti napravljen elaborat sanacije, a mi ćemo zajedno sa stručnjacima iz Zavoda da se bavimo ekološkom stranom problema. Ekosistem na tih 30 hektara koji su obuhvaćeni klizištem potpuno je uništen. Ono što je dobro jeste što na tom području nema značajnih retkih biljnih i životinjskih vrsta koje su ugrožene. U budućnosti, kada bude došlo do sanacije, te vrste će se vratiti na to područje - kaže Karaklić za Kurir i dodaje da će stručnjaci (geolozi, biolozi) sledeće nedelje izaći na teren da sagledaju situaciju i daju svoje mišljenje o uzrocima i posledicama klizišta.

1002.jpg
Foto: Facebook

Karaklić kaže i da je juče na teren izašla i inspekcija za zaštitu životne sredine iz Užica i obavila razgovor sa odgovornima u HE Bajina Bašta i NP Tara.


Mikajilo Zlojutro, direktor HE Bajina Bašta
Nadoknadićemo, ali ne može dva puta


Mikajilo Zlojutro, direktor za proizvodnju energije u "Drimsko-limskim hidroelektranama" u Bajinoj Bašti, kaže da EPS eksploataciju vode iz akumulacije Zaovinskog jezera vrši po pravilima koja su utvrđena u vodnoj dozvoli.
- Mi smo u nedelju, 31. marta, imali najnižu kotu 831 metar, što je 16 metara više od minimalno dozvoljene. Ovaj prizor koji vidimo nije prijatan, naročito ne za one koji znaju kako to jezero izgleda kad je puno, ali primarna uloga ovog jezera je proizvodnja električne energije. Ono što je vrlo važno jeste da je EPS ispoštovao sve zahteve vodne dozvole. Kota od 831 metar je posle četiri dana povećana za punih devet metara, to jest na 840 metara, i mi očekujemo da ćemo do ponedeljka ujutru kotu podići do 844-845 metara. To je već kota koja je 30 metara iznad minimalne, odnosno 35 metara ispod maksimuma - kaže Zlojutro.
Zlojutro dodaje da sa nadležnim ministarstvima i inspekcijama prati stanje klizišta na terenu i obećava da će sva šteta biti nadoknađena.
- Ono što je sigurno, kao što je i ranije bio slučaj, jeste da će sve posledice koje bi se javile u pogledu životne sredine sanirati EPS, odnosno DLHE, kao deo EPS - kaže Zlojutro i dodaje da je obaveza meštana kojima je isplaćena odšteta za objekte koji su oštećeni u klizištu 1995. godine bila da te objekte uklone:
- Neki su to učinili, neki nisu. Svi su ti ljudi svesni da oni koji je trebalo da uklone objekte ne mogu naplatiti štetu po drugi put. Može da se desi da na toj lokaciji postoje oni kojima nije isplaćena šteta, ali razlozi mogu biti to što nije podnet zahtev, kako na toj lokaciji, tako i ukoliko je došlo do proširenja klizišta, sigurno ćemo svima nadoknaditi nastalu štetu. Imamo neprekidno kretanje, uvek imamo pojavu štete na livadama, šumama, nikad se nije desilo da nismo izašli u susret, da nismo isplatili štetu.

Brojke


881,5 metara je maksimalna kota Zaovinskog jezera
815 metara je minimalna kota Zaovinskog jezera
831 metar je bila najniža kota Zaovinskog jezera 31. marta ove godine

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Facebook