PREPORUKA KOMORE JAVNIH IZVRŠITELJA POVODOM STAVA VKS: Obustaviti izvršenja kad nije pokrenut parnični postupak

BEOGRAD - Komora javnih izvršitelja odmah je nakon stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS), dala preporuku javnim izvršiteljima da, u slučajevima kada da još nije pokrenut parnični postupak između dužnika i banke za raskid ili poništaj ugovora o kreditu indeksiranom u švajcarskim francima, na zahtev dužnika odlože izvršenje do eventualnog pokretanja parničnog postupka, odnosno njegovog pravosnažnog okončanja.

Predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksadra Trešnjev kaže za Tanjug da stav VKS daje za izvršitelje čistu situaciju, jer oni sporovode sudske odluke.

"Svaka odluka suda kojom se određuje postupanje javnog izvršitelja za nas predstavlja zakon", navela je Trešnjev.

Ona je napomenula da je Komora odmah nakon stava VKS, kao suda najviše instance, dala i preporuku javnim izvršiteljima u okviru stava.

"U slučaju da nije pokrenut postupak od strane dužnika za poništaj ugovora, odnosno raskid ugovora sa bankom u vezi kredita indeksiranih u švajcerskim francima, da će (javni izvršitelj) na zahtev izvršnog dužnika odložiti postupak izvršenja do eventualnog pokretanja parničnog postupka i u tom smislu i pravosnažnog okončanja tog postupka", precizirala je Trešnjev.

VKS je u stavu, koji je smernica za postupanje svih sudova u sprorovima povodom indeksiranja kredita u švajcerskim francima ukazao da će u parničnom postupku u kome se odlučuje o pravnoj valjanosti ugovora o kreditu, odnosno ugovorne klauzule o indeksaciji duga u ĆF, sud na predlog korisnika kredita odrediti privremenu meru kojom zabranjuje aktiviranje hipoteke, odnosno prodaja nepokretnosti.

U slučaju kada je postupak izvršenja na nepokretnosti već pokrenut radi namirenja duga, sud odnosno javni izvršitelj će na zahtev izvršnog dužnika odložiti izvršenje bez polaganja jemstva, naveo je VKS.

Povodom najava Ministarstva pravde da je moguća izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) kojom bi se odredio limit za visinu duga koji može da bude naplaćen prodajom nepokretnosti, Trešnjev kaže da Komora javnih izvršitelja podržava svaku meru socijalne politike koja bi mogla da olakša građanima izmirenje dugovanja i da im pruži veći set socijalnih prava.

U slučaju da nema drugih sredstava osim nepokretnosti, koja ne može da se proda, ostaje otvoreno pitanje kako će poverilac namiriti svoja potraživanja.

Trešnjev očekuje da će se i za to pitanje najavljenim izmenama ZIO pronaći rešenje kojim će se prevenirati i rešavati slučajevi sa nenaplaćenim potraživanjima izvršnih poverilaca.

Ona je potvrdila da se pre uvođenja profesije javnih izvršitelja u praksi retko dešavalo da se dug izmiruje prodajom nepopkretnosti, jer je to, kako smatra, bio i deo socijalne politike čitave države.

"U praksi sudova se retko dešavalo da odrede da se određeno potraživanje namiri prodajom nepokretnosti. Od početka rada javnih izvršitelja dolazi i do takvih odluka, a u praksi dolazi i do prodaje", navela je Trešnjev.

Ona je, međutim, naglasila da je prodaja nepokretnosti uvek krajnja mera i poslednje sredstvo kojem se pribegava za namirenje potraživanja.

U toku 2018. godinu, od ukupnog broja izvršnih predmeta, u 0.37 odsto predmeta je (ukupno 4.311) sud je odredio prodaju nepokretnosti za izmirenje duga.

"To naravno ne znači da je u svim ovim predmetima i došlo do prodaje nepokretnosti. U najvećem broju slučajeva potraživanje se namiruje na drugi način", napomenula je Trešnjev.

Kada su u pitanju najavljene izmene ZIO, Komora javnih izvršitelja je kao jedan od svojih predloga istakla uvođenje elektronske aukcije za prodaju nepokretnosti, za koju Trešenjv kaže da će biti korak dalje u transparentnosti rada javnih izvršitelja.

Takođe će se otvoriti mogućosti da veći broj kupaca učestvuje na javnoj prodaji, kao i da u njoj učestvuju i oni kupci koji se ne nalaze u gradu u kojem se nalazi nepokretnost ili se održava prodaja, kaže Trešnjev.

Tako će, na primer, kupac iz Leskovca će moći da učestvuje u postupku koji se obavlja iz Beograda.

"To će postupak učiniti transparetnijim i otvorenijim ka većem broju ljudi i samim tim ćemo postići i veću kupoprodajnu cenu - što je u interesu svih učesnika u izvršnom postupku", naglasila je Trešnjev.

Prema podacima Komore javnih izvršitelja, u poslednje tri godine (2016, 2017. i 2018.) bilo je 48 osnovanih zahteva za vođenje disciplinskog postupka protiv javnog izvršitelja.

Od tog broja izvršiteljima je izrečeno 17 opomena, 12 novčanih kazni, četiri trajne zabrane obavljanja delatnosti, dve privremene zabrane obavljanja delatnosti i 10 oslobađajućih odluka.

U tri postupka još nije stiglo rešenja disciplinske komisije.

(Kurir.rs/Tanjug)