Praćenje Najbolji način da roditelji zaštite mališane od raznih pedofila i kriminalaca na društvenim mrežama su programi koji će vam, čim ih namestite na telefonu ili računaru deteta, omogućiti da u svakom trenutku vidite s kim vaše dete komunicira i na čemu provodi najviše vremena

Srbija je zgranuta slučajem iz Prokuplja, kad je majka maloletnika u njegovom telefonu pronašla neprimeren sadržaj i shvatila da su njeno dete vrebali i pedofili, i kockari, i sumnjivi preprodavci. Šta uraditi, kako kontrolisati sopstveno dete za njegovo dobro? Definitivno najbolja zaštita dece od pedofila, kockara, preprodavaca, dilera narkotika i drugih opasnosti koje decu vrebaju na internetu jeste edukacija roditelja kako bi mogli da kontrolišu šta dete radi i da na vreme reaguju ako mu zapreti nekakva opasnost, smatraju sagovornici Kurira.

S obzirom na to da se s napretkom tehnologije nove generacije oslanjaju na internet kao pomoć za sve što im zatreba, najvažnija stvar je, smatra IT stručnjak Dragan Varagić, da se roditelji obuče da razumeju nove tehnologije.
- Prvi nivo zaštite postoji u samom operativnom sistemu Vindouz, takozvani Parental Control, koji roditelji mogu da nameste na računaru i telefonu. Deca više koriste telefon i bitnije je da roditelji vode računa šta deca prate na njemu. Postoje i aplikacije koje možete da instalirate u dečji telefon ili kompjuter i da pratite aktivnosti deteta, kada i koji program koristi i koliko dugo vremena na njemu provodi. Pomoću njih roditelji mogu da vide šta dete radi - kaže Varagić.

dragan-varagic-newsweek-konferencija-digitalno.jpg
Zorana Jevtić 

On dodaje da je u celoj priči najvažnija edukacija roditelja.
- Roditelji ne razumeju tu priču i ne znaju kako da kontrolišu decu. Deca su razularena na internetu i da bi roditelji razumeli šta se dešava, moraju da znaju kako to da prate. Sa decom treba razgovarati i ukazivati im šta da ne rade ne internetu isto kao što im u realnom svetu kažemo "nemojte to" - ističe Varagić.

Da je odrastanje dece danas mnogo drugačije nego nekada i da zbog toga roditelji moraju da se prilagode njima, a ne obrnuto, smatra i Olivera Majdič iz udruženja Roditelj.
- Mi smo ti koji moramo da uhvatimo šta je deci bitno, a ne da im namećemo ono što se nama roditeljima čini da je bitno. Postoje mnoge tehnološke mogućnosti pomoću kojih možemo da doziramo upotrebu interneta i kontrolišemo decu i da na osnovu toga prosudimo da li je to za njih korisno ili štetno. Bitno je da se reaguje na vreme ako se primeti nešto što nije adekvatno uzrastu deteta. Najbitnije je poverenje između roditelja i deteta i iskren razgovor o prednostima, manama i zamkama koje vrebaju na internetu - kaže Majdičeva i dodaje da sa razgovorom s decom treba početi i pre nego što dete prvi put sedne za računar i dobije prvi telefon.

Tatjana Matić, državna sekretarka


Roditeljski nadzor ključan

foto: Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija

Tatjane Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, ističe da je nacionalni kontakt-centar za bezbednost dece na internetu, na osnovu prijave roditelja, registrovao više slučajeva komunikacije maloletnih osoba sa nepoznatim odraslim osobama.
- Prijave za koje je procenjeno da imaju elemente krivičnog dela prosleđene su MUP i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Nacionalni kontakt-centar u ovakvim situacijama uvek savetuje građane čija su deca žrtve zloupotrebe novih tehnologija da ne brišu digitalne zapise uznemiravanja i ugrožavanja njihove dece, već da ih snime i sačuvaju kao dokazni materijal, kao i da se uvek obrate nadležnim institucijama za pomoć - kaže Matićeva.
Ona dodaje da u suzbijanju ugrožavanja bezbednosti dece putem interneta najveći problem predstavlja to što žrtve ćute o tome šta se dešava.
- Deca osećaju nelagodnost i krivicu, dok roditelji, najčešće usled nerazumevanja posledica, ukoliko otkriju da je njihovo dete žrtva, ne znaju kako da postupe u toj situaciji ili imaju neosnovan osećaj sramote i ne žele da prijave slučaj. Zbog toga je neophodno podsticati kako roditelje i staratelje tako i nastavnike da razgovaraju s decom o njihovim onlajn aktivnostima, da im ukažu na opasnost od komunikacije s nepoznatom osobom, ali i da u slučaju da posumnjaju da je dete u riziku obavezno prijave nadležnima - ističe Matićeva i dodaje da je roditeljski nadzor ključan.

Neke od aplikacija za nadzor na internetu:

SecureTeen Parental Control
- Besplatan servis koji roditeljima omogućava kontrolu uređaja njihove dece i nadgledanje korišćenja Android uređaja. Potrebno je samo da se aplikacija "SecureTeen Parental Control" instalira na uređaju deteta i bez problema možete pratiti šta dete radi na internetu, koje aplikacije koristi, kuda se kreće, koga poziva ili ko ga poziva, kao i to sa kim se dopisuje. Možete i blokirati neke aktivnosti ukoliko smatrate da to nije nešto što vaše dete sme da radi ili koristi. Može se besplatno preuzeti sa Google play prodavnice.

Kids Place - Parental Control
- Ova aplikacija funkcioniše na principu "profila". Možete da odredite šta vaše dete može ili ne može da koristi i tako kreirate profil. Kada se aktivira profil, dete će moći da koristiti telefon samo onako kako ste vi zamislili. Postoje već spremni profili koje možete izmeniti po vašoj želji. Ova aplikacija je pogodna za manju decu.

Screen Time Parental Control
- Aplikacija je idealna za roditelje koji žele na vreme da naviknu svoju decu koliko će vremena moći da koriste telefon ili određenu aplikaciju. Pomoću Screen Time Parental Control roditelj može da ograniči vreme korišćenja neke aplikacije, npr. neku na 30, a drugu na 60 minuta, ili da sve aplikacije i društvene mreže učini nedostupnim kada dete treba da ide na spavanje.

Činjenice


- 23 odsto mladih od 14 do 17 godina ima roditeljski nadzor onlajn rada na računaru
- Upotrebu mobilnog telefona roditelji kontrolišu kod 16 odsto dece od 14 do 17 godina
- 94 odsto mladih ima profil na društvenim mrežama
- 52 odsto ima više od 500 onlajn prijatelja

Brojke


7.660 poziva i onlajn prijava i upita primio je kontakt-centar za bezbednost na internetu za dve godine
159 prijava bili su teži slučajevi onlajn ugrožavanja maloletnika

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Shutterstock