Posle izjave savetnice za medije predsednika Srbije Suzane Vasiljević "da nisi nezavisan novinar ako govoriš na protestima opozicije" digla se bura na medijskoj sceni.

Jedni se brane pravom novinara da glasaju, pa samim tim i učestvuju u protestima, drugi opravdanje traže u članstvu nekih novinara u rukovodećim organima vladajućih stranaka.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, govorio je na mitingu opozicije u Novom Sadu, novinarka Gordana Suša takođe. Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, potpisuje se kao docent na peticiji profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu protiv vlasti, pružajući podršku protestima opozicije "Jedan od 5 miliona". Novinari Srđan Škoro i Milojko Pantić samo su neka od čuvenih imena srpskog novinarstva koji su se javno svrstali na stranu opozicije.

BBC je nedavno izdao upozorenje svojim novinarima da ne smeju da iznose političke stavove, a Njujork Tajms jasno u svojim uputstvima novinarima navodi da ne smeju da govore na mitinzima, kao i da ne smeju da iznose političke stavove, pa čak ni na svojim automobilima da nose oznake neke političke partije.

Glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić, u izjavi za list Danas, podseća da po kodeksu novinarima nije dozvoljeno da učestvuju na mitinzima ili aktivno podržavaju bilo koju stranu.

"Američki kodeks je još jednostavniji i ima tri pravila: 'Ne potpisuj, ne zastupaj, ne doniraj'. I ja mislim da je to najvažnije, da se aktivno ne stavljaš na bilo čiju stranu, niti da tvoji politički stavovi utiču na tvoje izveštavanje", istiće Lalić.

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, koji je za Danas rekao da često ide na proteste, kao i da će ići na miting Aleksandra Vučića 19. aprila, u izjavi za B92.net potvrđuje da odlazi na proteste, ali i ističe da na njima ne učestvuje kao govornik, već da kao novinar "ide da se lično uveri šta se dešava".

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić za B92.net daje drugačije viđenje i pojašnjava da novinari kao slobodni građani imaju pravo da učestvuju pa i da govore na građanskim protestima, odnosno da je dužnost svakog slobodnog novinara, ali i obaveza svakog građanima, koji misle drugačije, da učestvuju dokle god su to građanski protesti.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da učestvuju svakako, a ako imaju nešto da kažu i da to urade. Time se, kako smatra Bodrožić, oni ne svrstavaju u redove opozicije.

Preti li neko Blicu?Mihajlović: Đilas, nedavno...

Glavni i odgovorni urednik Blica Predrag Mihajlović kaže da ta medijska kuća često trpi pritiske i pretnje od anoninimnih ličnosti, kriminalaca, do političara.

"Recimo, nedavno nam je Dragan Đilas na tviteru pretio, vršio je pritisak da li mi štampamo ili ne štampamo druge novine ili - 'mislite o ovome, jednoga dana ti neće biti na vlasti'. . . Mislim da je reč o nedopustivoj vrsti pritiska", rekao je Mihajlović.

Na pitanje voditeljke da li im je još neko skorije pretio, urednik Blica je rekao da nije. On je dodao da su političari "nekako shvatili" da oni treba da upravljaju, da rukovode medijima i kada neko radi ono što se njima ne dopada automatski se vrši pritisak.

"Kao društvo smo dospeli u situaciju da smo svi podeljeni i svi moraju da budu nečiji", istakao je on.

"Kad god pomisilim da su ljudi koji vode Blic dotakli dno i da ispod toga ne može, oni me demantuju. Od ljudi koji prihvatajućii da štampaju Informer, Alo i Dnevni telegraf i direktno ucestvuju u uništavanju Srbije, sve se može ocekivati", jedan je od postova Dragana Đilasa na Tviteru, uz koji je objavljena i fotografija teksta Blica o beogradskoj gondoli.

"Nije nepoznato da cesto imam drugacije stavove od Boška Obradovica, ali je on iskreni borac za slobodu i nema dodirne tacke sa fašizmom. Fašizam je ovo što rade Vučić i njegovi Informer, S.Telegraf, Novosti, Blic, Kurir, Alo, Pink, Prva, O2, Studio B...", još jedna je od njegovih objava.

Dodaje da je Blic imao situaciju da taj list u istoj sedmici svrstavaju u antivladine i provladine medije.

"Mislim da je to najbolja pozicija, kada niko nije do kraja zadovoljan", zaključio je Mihajlović.

Na žalost mi smo političko društvo, istiće predsednik NUNS-a i dodaje da se nada da će svaka naredna vlast omogućiti slobodu medija.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović za B92.net potvrđuje da nezavisni novinari ne bi trebalo da se otvoreno svrstavaju ni na jednu političku stranu.

"Kodeks novinara propisuje da je otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo s novinarskom profesijom, što znači da etiku naše profesije krše i oni koji govore na opozicionim skupovima i oni koji su na funkcije izabrani na listama vladajućih stranaka", kaže on.

Insajder: Otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom

Novinar produkcije i urednik sajta insajder.net Irena Stević kaže da ta redakcija ima svoja pravila od osnivanja.

"Redakcija Insajder od svog osnivanja ima pravila, koja mora da poštuje svaki novinar Insajdera, a koja se pre svega zasnivaju na novinarskom kodeksu i profesionalnim standardima. U Kodeksu novinara Srbije piše: 'Otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom'. Novinari Insajdera nemaju pravo da iznose svoje stavove na način da to ugrožava ovo pravilo, ni u svom izveštavanja, ni na društvenim mrežama, niti na bilo kojem drugom javnom mestu. Jasna je razlika između izveštavanja sa političkog skupa, ili skupa sa elementima političkog, i eventualne podrške takvim idejama. U Insajderu su svi dužni da jasno prave ovu razliku", navela je ona.

Dodaje da kršenje i relativizacija ovog i sličnih pravila ugrožava najviše samu novinarsku profesuju, a samim tim dovodi u pitanje kvalitet javnog informisanja.

"Kao što je sporno da novinari otvoreno podržavaju proteste opozicije, tako je sporna i otvorena podrška onima koji su na vlasti, jer su ti novinari zaštićeniji i imaju veću moć. Zadatak novinara je da razgovara sa svima, a pre svega sa nosiocima javnih funkcija koje su građani izabrali. Ko god da je na vlasti, dužnost novinara je da u interesu građana predstavnicima vlasti postavljaju pitanja i insistiraju na odgovorima, a da niko nema osnov da dovede u pitanje motive njihovog novinarskog rada i izveštavanja. Insajder postoji od 2004. godine. To je dovoljno dugo da znamo koliko je za kredibilitet cele naše redakcije važno da se ovog pravila svi strogo pridržavaju", rekla je ona.

(Kurir.rs/B92.net, Tanjug/Foto: Marina Lopičić, ilustracija)