KAKO DO VEĆEG BROJA TRANSPLANTACIJA: Organi donora iz unutrašnjosti propadaju!
Nedovoljno Za prva tri meseca ove godine u Srbiji je od šest donora uzeto 17 organa, od kojih je 13 presađeno pacijentima kojima je život zavisio od njih
Organi 23 donora u 2018. godini spasli su 64 ljudska života, a od početka ove godine samo od šest preminulih donora, zahvaljujući pristanku porodice, presađeno je 13 organa drugim ljudima čiji životi su od njih zavisili.
Glavni razlog za ovako mali broj transplantacija jeste mali broj donora i slaba iskorišćenost organa donora, tvrdi profesor dr Miljko Ristić, koordinator za transplantaciju i razvoj kardiohirurgije.
- Evropski standard je da je godišnje potrebno 10 donora na milion stanovnika. Po tom evropskom standardu, u Srbiji je na sedam miliona stanovnika potrebno 70 donora godišnje. Sa 46 donora u 2017. godini, što nije loš broj, bili smo negde u sredini u odnosu na druge zemlje u Evropi, ali je broj donora u 2018. opao na 23. Problem je što je u 2017. bila slaba iskorišćenost doniranih organa, odnosno od tih 46 donora iskorišćeno je samo sedam organa, što je mnogo manje nego prošle godine, kada su bila 23 donora - ističe dr Ristić i dodaje da je iskorišćenost organa bitnija od broja donora pošto se svi organi ne mogu 100 odsto iskoristiti.
Dr Ristić objašnjava da se 90 odsto transplantiranih organa od donora uzima u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije zato što je period od uzimanja do upotrebe organa kratak.
- Za srce taj period je četiri-pet sati. Ako donor dolazi iz unutrašnjosti, izgubi se dosta vremena na transport. Problem je što iz dosta zdravstvenih centara kao što su Kragujevac, Čačak i Užice nije došao nijedan donor. Službe koje bi tamo trebalo da ekspeduju organe ili ne postoje, ili ne rade svoj posao.
Potrebno je intenzivirati edukaciju koordinatora u zdravstvenim centrima, da budu obučeni i da im se skrene pažnja da imaju i taj deo posla u svojoj zdravstvenoj ustanovi - ističe Ristić.
Na mali broj donora u Srbiji utiče više faktora poput predrasuda, ali i stavova crkve o tom pitanju.
- Naša sveštena lica ne savetuju da se srce uzima jer smatraju da, dok god srce radi, čovek nije mrtav, iako je medicina dokazala da je u stanju moždane smrti čovek mrtav. Ima raznih priča, počev od toga da se porodica plaši da će organ da se proda i zloupotrebi, pa do toga da daju da se uzme samo jedna rožnjača, a ne obe, da njihov preminuli član porodice ne bi bio slep na onom svetu - kaže Ristić i dodaje da je potrebno organizovati predavanja da ljudi shvate da njihov preminuli član može da nastavi da živi u osam drugih osoba, jer od jedne osobe može da se uzme osam organa ako su zdravi.
Kurir.rs/Slavica Tomčić, Foto: Zorana Jevtić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore