Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje poslodavci po osnovu uplate doprinosa za zaposlene duguju milijardu evra i ako se ne pojača kontrola možemo da kažemo da nam preti urušavanje zdravstvenog sistema, navela portparol Fonda Sanja Mirosavljević

BEOGRAD - Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje poslodavci po osnovu uplate doprinosa za zaposlene duguju milijardu evra, pa su iz RFZO upozorili da bi se zdravstveni sistem mogao urušiti ukoliko se takav trend nastavi i ne pojača kontrola.

"Ako bi se ovaj trend nastavio i ako se ne bi pojačala kontrola uplate doprinosa, možemo da kažemo da nam preti urušavanje zdravstvenog sistema, budući da je uplata doprinosa jedini način na koji se puni budžet RFZO", navela je portparol Fonda Sanja Mirosavljević.

Ona je navela da poslodavci RFZO duguju milijardu evra, što je polovina njihovog budžeta, dovoljna za isplatu godišnjih zarada svih 105.000 zaposlenih u zdravstvu ili za tri godine finansiranja lekova koji se izdaju na recept.

"Možemo doći u situaciju da imamo overene zdravstvene knjižice koje ničemu neće vredeti, jer neće biti sredstva za lečenje", navela je Mirosavljević i apelovala na poslodavce da ne uskraćuju svojim radnicima zdravstvenu zaštitu.

Ona je ukazala da se dešava i da poslodavci doprinos uplaćuju prema minimalcu, a ne prema realnoj zaradi zaposlenih i na taj način ostvaruju ekstra profit, napomenuvši da RFZO raspolaže sa 400 miliona evra manje nego 2008. godine.

"Tada je bilo 2,1 miliona zaposlenih i za njih su poslodavci manje - više uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje, a danas ih je 1,6 miliona i samo mali broj poslodavaca uplaćuje doprinose", navela je Mirosavljević.

Prema njenim rečima, RFZO u ovom trenutku može samo da apeluje na poslodavce da ispune svoju obavezu, a moraju da znaju da u kasi Fonda ima samo onoliko novca koliko se uplati.

Mirosavljević je ocenila da je zdravstvo izuzetno skup sistem za sve države, ne samo za Srbiju, ukazavši da je zbog nedostatka sredstva trenutno velika restrikcija troškova zdravstvene zaštite i u evropskim zemljama.

Kao primer je navela Nemačku, koja će deficit od 11 milijardi evra u 2011. godini nadomestiti povećanjem naknada osiguranicima, a gde se procenat privatnih bolnica povećao sa 14,8 na 25,4 odsto, a državnih smanjio za 10 odsto.

Slovenija je donela odluku o smanjenju procenata plaćanja zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a francuska vlada planira da smanji budžet za obavezno zdravstveno osiguranje za 2,4 milijarede evra.

Mirosavljević je dodala da vlada u Francuskoj planira da taj novac prikupiti kroz dopunsko zdravstveno osiguranje, dok se istovremeno smanjuje broj zaposlenih, a pojedine bolnice zatvaraju.

Ona je naglasila da RFZO, uprkos dugovima, racionalnim trošenjem novca osiguranika uspeva da obezbedi funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite, navodeći, na primer, da je lista lekova proširena najmodernijim medikamentima.

"U Srbiji se svakodnevno operiše na desetine hiljada ljudi, u srpskim bolnicama leži i leči se 30.000 ljudi. Da li su bolnice savremene i nove? Nisu, ali se ljudi ipak nekako leče, operišu, zrače, primaju terapiju", zaključila je Mirosavljević.