MORALE DA NOSE CRVENU TRAKU KAD IMAJU CIKLUS! Završila u Hitnoj, pa dobila otkaz! Potresne ispovesti žena koje su preživele torturu poslodavaca!

Ovo je zapravo samo jedno od potresnih svedočanstava o potlačenosti žena u Srbiji, koje su hrabro u publikaciji "Žene govore" objavile autorke iz Udruženja za radna prava žena "Roza" iz Zrenjanina - Vesna Đorđević, Milica Lupšor i pravna savetnica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Željka Jorgić Đokić.

One su ispisale stranice teških radnih iskusava, kako svojih tako i mnogih drugih radnica širom Srbije.

- Od nas sedam aktivnih u Udruženju, šest rade kao prekarne radnice - ili radimo na crno ili na određeno - priča Milica Lupšor, jedna od autorki i član Udruženja koja dodaje da je i sama radila na teškim poslovima među kojima je bila i jedna mlekara. Radno vreme joj je tu bilo od od osam sati ujutru do tri posle ponoći!

U pričama koje donose nije navedeno o kojim se firmama radi, ali ne da bi se zaštitili poslodavci i njihova dela, već žene koje su uprkos malim sredinama u kojima žive uspele da progovore o onome što su preživljavale. Jedan od razloga je i česta pojava da i kada daju otkaz u nekoj firmi u sledećoj ne žele da ih prime ili im daju otkaz kada saznaju da su se ranije pobunile.

- Obišle smo više od 10 mesta u Srbiji i u nalaženju priča su nam pomogla mnoga lokalna udruženja za borbu protiv nasilja. Mnoge žene, iako smo im rekli da neće biti objavljeno ni njihovo ime, ni mesto odakle su, nisu želele da progovore iz straha da će neko saznati da su to baš one i tako dobiti otkaz - objašnjava Milica Lupšor za Blic

Ona ističe da najveći broj žena koje nisu želele da govore su upravo one koje pored nehumanih uslova rada imaju ili su imale i problem nasilja u porodici.

Crvene trake po naređenju šefice

Priča koja je obeležila i u najvećoj meri šokirala je ona o ženama koje su morale da nose crvene trake oko ruke kada su imale menstruaciju kako bi se na taj način obeležilo da su manje produktivne.

Ovaj slučaj datira još iz 2011. godine, a sama žena koja je to podelila u javnosti dobila je nakon toga otkaz.

Kako se zaposlila u drugoj firmi, nije želela javno da govori o kom je gradu (podatak poznat redakciji) i firmi reč, da ne bi ponovo dobila otkaz.

- Najgore je što je ceo ritual "obeležavanja" naredila žena koja je bila šefica, kako bi na taj način "ostvarila uštedu firmi i dobila bonus" - priča Lupšor i dodaje da u tom slučaju sam poslodavac nije znao za to, pa je i šefica dobila otkaz nakon toga.

Milica Lupšor objašnjava da poslovođe često biraju baš takve radnike koji će moći da budu autoritarni šefovi, koji nemaju obzira ni skupula da radnike izrabljuju i stvaraju atmosferu bez timskog duha.

Prenosimo delove ove publikacija u kojima su opisani najdrastičniji slučajevi izrabljivanja žena u Srbiji.

Prve žene koje su sa njima želele da podele svoje svoja iskustva na radu bile su radnice male tekstilne fabrike u Zrenjaninu. Njih 13 je u jednoj smeni šilo firmiranu odeću, za šta poslodavac nije imao licencu.

- Leti nije hteo da dozvoli korišćenje rashladnih uređaja, pa je u hali bio pakao, a zimi nije uključivao grejanje. Morale smo da šijemo u zimskim jaknama, da duvamo u prste, kako bismo mogle bar malo da se zagrejemo - navodi se u publikaciji i dodaje da su te žene sve to trpele i radile.

Još skandaloznije je to što ih je gazda držao zaključanima, jer se plašio inspekcije i nije želeo da se zna da proizvode jakne koje su bez licence i bilo kakve kontrole kvaliteta.

- Pošto je kasnio sa platom, pitale smo ga kada će je dobiti, a on nam je rekao da će nas iznenaditi posle Nove godine, da se odmorimo i da smo slobodne do 8. januara - ispričale su zaposlene autorkama publikacije. Prvi radni dan u novoj godini osvanuo i jeste osvanuo sa iznenađenjem, ali veoma neprijatnim: umesto plate, radnicama poštom stižu koverte sa radnim knjižicama.

Bile su ljute i otišle su do firme, ali on im je izbacio lične stvari ispred vrata, na ulicu, i nije im dozvolio da uđu u pogon.

- Odlučile smo da potražimo pomoć od institucija u gradu, prijavile smo policiji, inspekciji rada, ali vlasnik je zatvorio firmu na tom mestu i iznajmio novi prostor, pa pod drugim imenom ponovo započeo proizvodnju - navode one dalje i zaključuju da nikada nije imao bilo kakve sankcije, a sudski postupak koje su pokrenule pre tri godine još nije završen.

- Voze nas u kamionima zbijene k’o da smo stoka, nekada spuste ceradu, pa unutra bude zagušljivo, leti pravi pakao, a zimi nosimo ćebad da bi se umotali i zaštitili od hladnoće. Rad na njivi nije lak, leti upekne sunce, pa padamo po njivi od toplote, nekada neke poslove radimo i po kiši, po hladnom vremenu, snegu... Na jednom imanju smo skupljali šargarepu, a gazda je sa sinom stajao na traktorskoj prikolici i na nas koje ceo dan u čučećem položaju skupljamo šargarepu urlaju ako pokušamo da se na trenutak uspravimo. Kao robovi, ćutale smo i tešile se da će i to proći - ispričala je druga žena autorkama dodajući da je sada napokon dočekala kakvu takvu penziju.

kurir.rs/Blic