VLADAN IZ LOZNICE JE PRE 5 GODINA SAZNAO DA BOLUJE OD RAKA, A ONDA KREĆE NJEGOVA BORBA: U meni se probudio neki inat, rešio sam da živim! Važno je da ljudi koji boluju od ove opake bolesti znaju da nisu sami (FOTO)

LOZNICA – Nema tog čoveka koji će ostati miran kad sazna da boluje od raka, ali posle prvog šoka na njemu je da odluči kako će se boriti sa tim.

Gligorić priča da se nije osećao dobro, a onda je saznao da boluje od raka debelog creva. Posle pregleda na VMA saznao je i da je bolest zloćudna, u metastazi, da je stigla do pluća tako da se borio sa dva raka istovremeno.

- Laknulo mi je kada sam saznao šta mi je, jer sam znao s čim se moram suočiti. U meni se probudio neki inat, rešio sam da živim, da ću pobediti bolest mada tada nisam uopšte znao ni kada, ni kako. Čak i da ću o mojoj pobedi napisati knjigu iako nikada nisam pisao. Imao sam verovatno i mnogo sreće jer sam na VMA naišao na prave ljude, a dr Saša Perić, vrhunski gastroenterolog, bio je prva veza sa mojim lečenjem, ozdravljenje je krenulo otkako sam ga upoznao. Danas sam dobro i sada želim da objavim knjigu koju sam napisao za nekoliko meseci, a završio je pre dve godine – kaže Gligorić.

Kada je saznao za bolest bilo mu je, priča, izuzetno važno da čuje da je neko preživeo, da sazna tuđe iskustvo, da sa nekim popričam o tome. Ljude saznanje da je rak smrtonosan obeshrabri, predaju se odmah misleći da nema nade, ali moraju verovati da bolest može biti pobeđena, objašnjava on.

- Trebao mi je primer koji će me ohrabriti. Hvala bogu ima takvih i hvatao sam se za njih, a sada i ja to mogu biti nekome. Knjigom želim poručiti da je rak izlečiv, da prosto nema pravila, svaki slučaj je zaseban, ali samo ako nema predaje bez obzira koliko sve to nije uopšte lako. Nisam u knjizi pisao nikakve recepte kako se izlečiti, jesti ovo, piti ono, ovo je moja priča koja možda nekoga motiviše, da mu snage da se bori i pobedi – priča on.

Gligorić piše bez patetike, opušteno, bez namere da mnogo ‘’mudruje’’, uz dosta duha, kako kaže, nastojao je da knjiga bude pitka i da čitaoce ‘’tera’’ da okrenu narednu stranicu.

Rukopis su pročitali njegovi prijatelji koji su ga ohrabrili da objavi svoje ‘’pisanije’’. Ističe Mirjanu Pejak i Dragana Tošića iz Biblioteke Vukovog zavičaja, zahvaljujući njima je upoznao i književnicu Maricu Popović koja ima izdavačku kuću ‘’Plavi feniks’’ i želi da ga podrži.

- Naravno, kako to gotovo u svemu bude, problem je novac. Nemam ga kao ni izdavačka kuća, a potrebno je nekih 210 hiljada dinara. Zarada mi nije cilj, nameravam da ukoliko uspem da objavim knjigu sva pomoć koja pretekne iznad sume za objavljivanje, i svaku eventualnu zaradu od njene prodaje dam u dobrotvorne svrhe, voleo bih da to bude za neko dečje onkološko odeljenje. Ideja mi je da pomognem na neki svoj način – kaže Gligorić.

Verujem da je čoveku lakše kada shvati da nije sam i da ima neko ko ga razume i podržava, a znam koliko je meni to značilo uz veliku podršku moje porodice, kaže čovek koji je odlučio da pobedi opaku bolest i pobedio je.

(Kurir.rs/T.Ilić)