IZMENE KRIVIČNOG ZAKONA USKORO PRED POSLANICIMA: Evo ko će ići na doživotnu robiju, i kako će proći silovatelji, pedofili i dileri

Radna grupa Ministarstva pravde prihvatila je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić" u vezi sa izmenama Krivičnog zakona, a nacrt će se uskoro naći i pred poslanicima Narodne skupštine. Donosimo vam odgovore na 20 pitanja vezanih za izmene Krivičnog zakonika.

1. Ko će sve na doživotnu robiju?

Svakome ko ubije dete ili trudnu ženu pretiće kazna doživotnog zatvora. Svakome ko obljubi dete koje od posledica tog zločina podlegne povredama preti doživotna robija. Pored njih, Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa da će na doživotni zatvor moći da budu osuđeni i oni koji ubiju prilikom pljačke ili razbojništva, onaj koji ubije vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavljaju. Takođe, doživotni zatvor pretiće i onome ko ubije člana svoje porodice kojeg je pre toga zlostavljao.

2. Je li ovo neki presedan nezabeležen u zakonodavstvu?

Apsolutno nije. Velika većina evropskih zemalja ima u upotrebi doživotnu robiju. Zapravo, zemlje bivše Jugoslavije jedine u Evropi (uz Portugal) nikada nisu ni imale mogućnost određivanja doživotne robije.

3. Hoće li i Tijanin ubica na doživotnu robiju?

Nažalost, ne. Zakon ne može da se primeni retroaktivno. Zakon će, zapravo, na snagu stupiti tek ako ga izglasaju poslanici u Skupštini. Što se pre to desi - pre će biti u primeni.

4. Hoće li postojati neko ko neće moći da bude osuđen na tu kaznu?

Da. Doživotnu robiju izbeći će oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godinu, kao i maloletnici.

5. Koja je minimalna zatvorska kazna za ubice dece?

Minimalna kazna na koju može biti osuđen ubica deteta je 10 godina zatvora. Za takvu presudu potrebno je da se poklopi niz olakšavajućih okolnosti, i ona svakako ne može biti donesena za delo koje je kvalifikovano kao teško ubistvo.

6. Hoće li onaj koji ubije dete moći, uprkos doživotnoj robiji, da izađe nekada na slobodu?

Neće. Ovim izmenama zakona uslovni otpust - koji sud može da dozvoli nakon dve trećine odslužene kazne - više ne važi za one koji počine teško ubistvo.

7. Znači, svi koji su osuđeni na doživotnu robiju ostaju u zatvoru?

Ne baš. Svi oni koji su osuđeni na doživotnu robiju (a koji nisu počinili teško ubistvo) nakon 27 godina mogu tražiti uslovno puštanje na slobodu. Nakon toga, na sudu je da odluči hoće li usvojiti tu molbu. Prilikom ocene da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne. Neće moći da na uslovnu slobodu izađe onaj koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjen.

8. Šta će biti sa silovateljima i pedofilima koji su izlazili na slobodu nakon odslužene dve trećine kazne?

Izgubiće tu mogućnost. Oni koji počine silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, obljubu nad detetom, kao i obljubu zloupotrebom položaja moraće da izdrže svaki dan dosuđene robije. Ovaj dodatak zakonu upravo je ključan za pooštravanje kaznene politike prema seksualnim predatorima, što i jeste jedan od osnovnih ciljeva Fondacije "Tijana Jurić".

9. Koliki je rok provere za uslovno puštene?

Osuđeni na doživotni zatvor, a kojima je nakon isteka 27 godina provedenih u zatvoru odobren uslovni otpust, isti traje 10 godina. To znači da osuđenik ne sme za to vreme počiniti nijedno novo krivično delo.

U suprotnom biće vraćen na izdržavanje kazne doživotnog zatvora.

10. Hoće li moći da se opozove uslovni otpust?

Da. Sud može da opozove uslovni otpust i osuđenika vrati na izdržavanje kazne ako učine jedno ili više novih krivičnih dela za koje je izrečena kazna do jedne godine zatvora, ali i ako ne ispune neku od obaveza koje im je sud naložio prilikom puštanja na uslovni otpust.

11. Šta se još menja u zakonu?

Doživotna robija samo je deo seta izmena. Ostale izmene zakona uglavnom se odnose na pooštravanje kazni za nasilnike, striktnije procesuiranje narko-dilera, a uvodi se i posebno krivično delo - napad na advokate.

12. Kako će to nasilnici biti na dodatnom udaru?

Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama tako i nasilju. Huligani, na primer, ne mogu iznova da čine ista nasilna krivična dela i očekuju iste (ili nikakve) kazne, već će one biti znatno veće. Povratnici, inače, predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema u svakom društvu, naročito u srpskom.

13. Znači li to da nasilnik posle treće presude mora u zatvor?

Da - i nasilnik koji tuče suprugu, devojku, dete i silovatelj, fudbalski huligan... Odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.

14. Ima li izuzetaka?

Ima. Na ovakvu kaznu biće osuđeni povratnici koji su dva ili više puta osuđeni na zatvor od najmanje jednu godinu, ali i ako od dana otpuštanja sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

15. Šta je sa dilerima?

Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.

16. Kako će to zaštititi moju decu od droge?

Uvodi se novi član zakona koji posebno sankcioniše dilere koji narkotike prodaju ili nude maloletnicima, duševno oboleloj osobi, lečenom narkomanu. Ako je ta droga posebno opasna, kazna će biti teža. Najvažnije od svega, ako diler "ordinira" oko škola ili u kafićima, klubovima i stadionima, ili ako za dilovanje koristi maloletno lice (što je običaj koji, nažalost, uzima maha), sada će mu pretiti teža kazna - od tri do 12 godina robije. Ova konkretizacija kazne na osnovu toga kome se i gde droga prodaje do sada nije postojala.

17. Kakve su to kazne za one koji ne počine delo, ali su ga planirali?

To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.

18. Da li to znači da sad mogu da hapse ni za šta?

Ne. Za ovo delo mogu biti uhapšeni oni kod kojih se nađu materijalni dokazi dobijeni kroz operativni rad i praćenjem određenog lica. Takođe, onaj koji nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje najtežih krivičnih dela, ali i za svoje namere dogovara, planira ili organizuje, izmenama zakona biće strogo kažnjen.

19. A oni koji finansiraju kriminalce?

Onaj koji neposredno ili posredno obezbeđuje, odnosno prikuplja sredstva sa ciljem da se ona koriste za neko krivično delo ili finansira kriminalne grupe biće kažnjen zatvorom od jedne do 10 godina zatvora.

20. Kakav je to član zakona koji štiti advokate?

U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.

Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godine, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.

(Kurir.rs/Blic, B.Bogosav)