NAJVEĆE ZABLUDE O PRODAVNICAMA ZDRAVE HRANE: Roba nije dobro deklarisana, ljudi ne znaju koliko šta ima masnoće i kalorija, a ulaze verujući da su kupili zdravo
Često mislimo da u prodavnicama "zdrave" hrane kupujemo proizvode koji su zdravi i pospešuju naše zdravlje. Međutim, kupci su dovedeni u zabludu, jer jedino što je "zdravo" jeste natpis u nazivu, upozoravaju sagovornici Kurira!
Kompanija "Adrija medija grupa" prošle nedelje organizovala je veliku konferenciju pod nazivom "Bezbednost hrane - Budućnost zdrave Srbije", pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i UNDP, a u narednom periodu Kurir će nastaviti da se bavi ovim temama.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Kurir da se u prodavnicama, navodno, zdrave hrane prodaju proizvodi koji nemaju veze sa zdravljem.
- U tim prodavnicama možete pronaći od slatkiša i čokolada do tzv. džank-fuda. To se kupuje na džakove, veliko je pitanje i ko je dobavljač i kako se to skladišti i čuva. Postoji velika razlika između bezbedne i kvalitetne hrane - ukazuje Papović.
Sagovornici Kurira dodaju da nije problem samo u radnjama zdrave hrane već generalno, kao i da ako je nešto kvalitetno, ne znači nužno da je i bezbedno, i obrnuto.
- Recimo, kupite pile od dva kila, ali kada ga ispečete, ostane vam kilo mesa jer je sve drugo bila voda! Slična je priča i sa pljeskavicama i suhomesnatim proizvodima. Da, to jeste bezbedno, ali da li je kvalitetno? Kako ekonomska situacija u državi bude jačala i kako se tržište bude razvijalo, potrošači će jasno početi da razlikuju i kupuju isključivo kvalitet. Tržište je jedino koje to reguliše.
Branka Mirković, nutricionista, napominje da postoji niz zabluda kada su prodavnice zdrave hrane u pitanju.
- Roba nije dobro deklarisana, ljudi ne znaju koliko šta ima masnoće i kalorija, a ulaze verujući da su kupili zdravo. Pitanje je i koliko je roba zaštićena i da li se to čuva i skladišti na adekvatan način - kaže Mirkovićeva.
Ona dodaje da i mesare dovode kupce u zabludu, kao i da u meso stavljaju nitrate i ubrizgavaju hemiju kako bi zadržali tečnost:
- Ta hemija može naštetiti zdravlju. Osobe koje imaju problema s pritiskom, bubrezima i organima za varenje mogu da imaju problem zbog te hemije. I tu je neophodna rigoroznija kontrola.
Mirkovićeva kaže da su industrijski proizvodi uglavnom bezbedni, ali da to ne garantuje kvalitet.
- Ako se to u trgovini lepo čuva, oni su bezbedni, ali to ne znači uvek da su zdravi. S druge strane, imate nešto što se deklariše kao zdrava hrana, a nije bezbedna. Neophodno je da inspekcije proveravaju sve prodavnice, taj problem će se rešiti kada se uvede red na tržište - zaključuje ona.
(Kurir.rs / M. Branković - J. Pronić)
"UVEREN SAM DA ĆETE I UBUDUĆE USPEŠNO IZVRŠAVATI NAMENSKE ZADATKE" Predsednik Vučić čestitao Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane