Ovo je dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti, ovo je najtužniji hrišćanski praznik. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst i time primio sve grehove čovečanstva na sebe

Danas je Veliki petak. Dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.


Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti, obesio se.

Bez pesme i veselja

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Danas se strogo posti i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.


- Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u Pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.


Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.


Zavalita subota

Vernici takođe obeležavaju praznik Veliku subotu, dan na koji je Isus usnio uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana. U našem narodu se ovaj dan još naziva Zavalita subota, jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv "dugačka subota", koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj Krajini i Hercegovini zovu je i "crvena subota", jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće crvenom bojom.


Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini, gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće. U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.


Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili maste u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene. Tradicija je i da se prvog Vaskrsa u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja. Po staroj tradiciji, na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.

Verovanja

Devojke će večeras usniti budućeg muža

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava, kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i sve zlo iz kuće i domaćinstva.

Na današnji dan

Žene farbaju jaja

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca se igraju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje se ostavlja i zove se čuvarkuća.


* Veliki petak je dan kada je Hrist osuđen, razapet na krst i sahranjen
* Zato je to dan kad se najstrože posti
* Taj dan bi trebalo da post bude na strogoj vodi, dakle, ništa ne sme biti spremljeno na ulju
* Ne treba jesti ni ribu, niti piti vino
* Veliki petak treba provesti skromno, kako u jelu i piću, tako i u mislima

Kurir.rs / Branka Travica

Foto / Kurir.rs

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: