Trošimo više nego što proizvodimo, a ako se ovako nastavi, slede otpuštanja i još veće siromaštvo, upozoravaju ekonomski stručnjaci

BEOGRAD - Tonemo sve dublje.
- Svi pričaju da su izvoz i proizvodnja spas, a svako će da uloži u uvoz i da tako više zaradi. Tako se na kraju u poljoprivrednoj zemlji šestina prodatog pasulja, oko 10.000 tona, uveze iz Kirgistana - kaže ekonomista Miroslav Zdravković. Jedan od razloga je i taj što se sve više srpskih privrednika, umesto proizvodnjom, bavi trgovinom.

Tako smo došli u situaciju da uvozimo čak i povrće, taksene marke, metle, četke, hemijske olovke, gaće, dvopek, creva, bešike, želuce, veštačko cveće, lažne brade... Uvoz je skoro duplo veći od izvoza, a Zdravković smatra da je nezamislivo da izjednačimo izvoz i uvoz za deset godina.

- Razlika ili spoljnotrgovinski deficit znači da trošimo više nego što proizvedemo, a to više finansiraju strani ulagači i kreditori. Kad ta dva izvora stanu, biće frke - upozorava Zdravković.

Svetao primer je vranjska kompanija „Simpo“, koja je u prvih šest meseci povećala izvoz za 30 odsto, na ukupno 19,5 miliona evra.

- Očigledno je da nam je loša ekonomska politika kad je uvoz toliki. Ne možemo ga ukinuti ili zabraniti, ali ga moramo smanjiti jer imamo resurse. Strašno je da uvozimo pasulj ili paradajz. Ako se ovako nastavi, slede nova otpuštanja, veće siromaštvo, zemlja će postati ekonomski zavisna - ističe za Kurir Slađan Disić, direktor „Simpa“.

Ekonomista Slaviša Tasić navodi da, ako ljudi kupuju uvozne čačkalice, onda će uvoznik i da ih uvozi. Na pitanje da li se bescarinskim merama može smanjiti uvoz, Tasić kaže da to ne bi bilo dobro za građane, a smanjilo bi i uvoz i izvoz paralelno.

I Nemci bi propali

- Doskoro smo imali najskuplje gorivo u regionu, a kamate na kredite od 18-29 odsto ni Nemci ne bi mogli da izdrže. Zbog toga, ali i zbog državnih nameta, roba nam je skupa i nekonkurentna u inostranstvu - kaže Disić.