VLADIKA MILEŠEVSKI ATANASIJE RAKITA: Osećam i sada dejstvo molitvi Patrijarha Pavla

Iskoristimo i ovaj Vaskrs da ostvarimo što bliskije jedinstvo sa Hristom Pobediteljem, Prosvetiteljem i Voditeljem. Potrudimo se da ostvarimo njegova načela života - ljubav i međusobno razumevanje. Kada svi imamo dobre namere, uspeh je zagarantovan. Na taj način slaviti Vaskrs, znači koračati napred. Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse!

Da li su danas Srbi na pravom putu vere?

- Naši preci izabrali su pravi put - opredelili su se za pravoslavlje. Oni su se pokazali uspešni na tom putu, stvorili su veliki broj uspešnih hrišćana, svetitelja, izgradili zavidan broj hramova i manastira. Međutim, ne bismo mogli biti zadovoljni sadašnjim stanjem, jer se ne stoji čvrsto u veri i nema dovoljno njenih pravih plodova, nedostaje nam sloge, ljubavi, mnogo je laži, mržnje i klevete. Apelujem kao episkop, naročito sada, pomolimo se Bogu da nam umnoži plodove naše čiste hrišćanske pravoslavne vere koju smo nasledili od naših svetih predaka.

S kakvim se sve iskušenjima borimo kada je reč o Kosovu i Metohiji?

- Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa Srpskom akademijom i drugim intelektualnim institucijama, može, pre svega, da očuva koncepciju postojanja i trajanja srpskog bića na ovom prostoru. Podsećam da je SPC u našem vremenu verna svome zadatku, svoju krstovaskrsnu službu ispunjava na prostoru Kosova i Metohije, služeći tako na spasenje i srpskog i albanskog i svih drugih naroda. Hrišćani su objektivno optimisti. To i nama razvedrava situaciju na KiM, čak i onda kada običnom posmatraču ona izgleda tesna i mračna. Od vaskrslog Hrista dolazi i naš kosovski optimizam.

U Srbiji je prošle godine rođeno manje dece nego u vreme Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata. Kako da se izborimo s tim?

- Ovim pitanjima treba da se pristupi sistematično, naučno i potpuno posvećeno. Niko od članova ovog društva ne može biti oslobođen svoje lične obaveze, bio on bogat ili siromašan, na vlasti ili bez vlasti. Kao što na fudbalskom terenu nijedan igrač ne može biti razrešen svoje odgovornosti, tako je i u stvaranju porodice i čuvanju države. Tri su osnovna imperativa našeg vremena, a to su rađanje, vaspitavanje i obrazovanje.

Bili ste vikarni episkop pokojnog patrijarha Pavla. Možete li s nama podeliti neku od anegdota iz života s njim?

- Evo jedne iz prizrenskog vremena. Želeći da predstavi ovaj život kao ratište, za koje je potrebna čvrstina karaktera i snaga volje, episkop Pavle je govorio da smo tu kao na gumnu, gde naš domaćin veje kao pšenicu, bacajući nas uvis i izlažući nas vetru, da bi zatim vetar odvajao pšenicu od pleve. Prolazeći kroz razna iskušenja života, mi treba da postanemo čisti kao pšenica. Na moju upadicu da jak vetar može da odnese ne samo plevu nego i pšenicu, sveti vladika je odgovorio: „Savestan i mudar domaćin nikada neće vejati pšenicu na takvom vetru koji bi mogao da mu odnese i pšenicu“. Osećam i sada dejstvo njegovih molitvi. Veoma često se družimo u snu, a naročito kada prolazim kroz neke životne teškoće. I uvek je srdačan.

Kurir.rs/Mina Branković/Foto: Filip Plavčić