KURIR U RUDNIKU S MARJANOM KRCIĆEM: Dok kopamo, pevamo onu našu Rudarska je tuga pregolema

Muke Bilo je i teških dana na poslu, ali ne volim da pričam o tome jer sutra opet idem u jamu, osam sati mi prođe začas, sada je sve rutina, priča rudar Ibarskih rudnika

- Čim kažeš rudnik, odmah znaš da nije lako. Kada dođemo na posao, idemo prvo na prozivku, vodi se evidencija ako se ne daj bože nešto desi. Posle idemo u autobus, iz autobusa uzimamo lampu i neophodan alat. Odlazimo u jamu i onda idemo na radilište, tamo prvo izvršimo pripreme, postavimo građu, onda bušimo, tovarimo... I prođe osam sati dok sve to odradimo - opisuje Krcić svoj nimalo lak radni dan.

Kako kaže, navikao se na sve to, on radi u rudniku kamenog uglja visokog kalorita, koji mogu da koriste samo termoelektrane.
- Počeo sam ovim poslom da se bavim kao mladić, sa 20 godina. Nije mi bilo svejedno, došao sam iz Kuršumlije tu sa jednom torbom, sve nepoznato, plašio sam se. Nekoliko puta mi je došlo da napustim, ali ipak nisam odustajao. Tada mi je prolazilo kroz glavu samo da izađem što pre odatle, da se okupam i da se više nikad ne vratim - priča nam Marjan.

Kaže da ga te misli i strah nisu držali dugo, rodilo se jedno dete, pa drugo. Radeći ovaj težak posao Krcić je uspeo sve da stekne, kupio je stan i automobil.
- Bilo je i teških dana na poslu, ali ne volim o tome da pričam, jer ipak sutra treba opet da odem u jamu. Imam dobre kolege koji su mi postali i prijatelji. Držimo se svi zajedno, privatno se družimo, idemo na slave i rođendane jedni kod drugih. Svi za jednog, jedan za sve. Često u smeni i zapevamo dok kopamo, najčešće pevamo onu našu "Rudarska je tuga pregolema" - priča nam Marjan kroz smeh.

Brojke
27 godina Marjan radi kao rudar
20 godina imao je kad je počeo da radi

Kurir.rs/ Mina Branković
Foto: Privatna arhiva