Naša zemlja je u ovaj sistem došla brzom, relativno liberalnom promenom i bez mnogih zakona koje je prethodno trebalo prilagoditi.

PITANJA


1. Radnička prava u socijalizmu i danas?

2. Regres za godišnji odmor nekad i sad?

3. Zašto se od jedne plate nekad mogao kupovati nameštaj, a danas nema dovoljno ni za hranu?

4. Zašto je 13. plata danas retkost, a nekad se podrazumevala?

5. Godišnji odmori i slobodni dani nekad i sad - od radničkih odmarališta do dečjeg maštanja o moru?

6. Od besplatnih stanova do robovanja stambenim kreditima?

1. Da bih odgovorio na ovo pitanje, moram se vratiti 30-40 godina unazad, u potpuno drugačiji politički i privredni sistem. Tada smo živeli u socijalističkoj zemlji s proklamovanim sistemom radničkog samoupravljanja, a sada živimo u siromašnoj kapitalističkoj zemlji, koja je u ovaj sistem došla brzom, relativno liberalnom promenom i bez mnogih zakona koje je prethodno trebalo prilagoditi.


Radnička prava su sticana zakonom o radu i ranije, a i sada. Zakon se u suštini nije mnogo promenio, ali se, u okolnostima sasvim drugačijeg odnosa između sveta rada i sveta kapitala, u potpunosti promenio odnos između zaposlenih i poslodavca - vlasnika kapitala. Radnici su u prethodnom sistemu bili po Ustavu vlasnici kapitala, te su kao takvi primali ne plate, već lične dohotke, koji su zavisili od ostvarenog profita firme, a iznose su sami određivali. Danas zaposleni primaju zaradu i druge prinadležnosti prema postojećem zakonu o radu, a prema ugovoru koji su zaključili s poslodavcem.


Može se konstatovati da je naš zakon o radu usaglašen sa zakonima zemalja Evropske unije, a još uvek ima ostataka zakona iz prethodnog perioda.


2. Prema zakonu o radu, regres je i dalje obaveza svih poslodavaca. Zakonom nije određen njegov iznos (nije bio ni ranije), pa postoje velike razlike od firme do firme. U praksi se najčešće deli u 12 mesečnih rata, te tako postaje deo mesečne zarade.


3. Nikad plate zaposlenih nisu svima dozvoljavale preterane mogućnosti, tako je bilo i ranije, a tako je i sada. Danas zvanična statistika pokazuje najveće razlike u primanjima pojedinaca, što nekad nije bio slučaj, pa se tako može zaključiti da sada pojedinci mogu da kupe i više od nameštaja.


Inače, svi smo svesni da veliki broj porodica i pojedinaca, posebno u nekim krajevima, teško živi zbog istorijskih i drugih okolnosti koje smo teško mogli izbeći. U međuvremenu smo ostali skoro bez kompletne privrede, pa još uvek nema dovoljno bolje plaćenih poslova, a u onom periodu s kojim se poredimo u porodicama je bila puna zaposlenost.


4. Trinaesta plata predstavlja posebnu nagradu za zaposlene koji su svojim radom omogućili uspeh firme i mnogi poslodavci koji misle na budućnost isplaćuju je od dela svog uspešnog poslovanja iako im to nije zakonska obaveza. Često su ranije po internom dogovoru zaposleni sebi isplaćivali ovu platu, mada je to mnogo puta bilo opasno za dalji opstanak firme.


5. Minimalna dužina godišnjih odmora i slobodnih dana uvek je bila određena zakonom o radu, pa je tako i danas, a kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se ugovoriti veći broj dana. Što se tiče dečjeg „maštanja o moru“, mnoga deca su i onda maštala o „našem“, mnogo jeftinijem moru, kog nažalost više nema, ali danas iznenađuje podatak da je u 2018. godini više od milion naših građana letovalo u inostranstvu!


6. U vezi sa stanovima, kreditima u dinarima čije su se rate smanjivale i drugim pogodnostima za građane i zaposlene želim da nas sve podsetim da smo tada u nekim periodima živeli u relativno bogatoj srednjerazvijenoj evropskoj zemlji. Nažalost, danas smo mnogo siromašniji i moramo shvatiti da još nismo dostigli bruto domaći proizvod iz davne 1989. godine. Kad ponovo dođemo bar na prethodni nivo mogućnosti naše privrede, standard zaposlenih i svih nas biće opet onakav kakav zaslužujemo kao žitelji evropske zemlje!

Kurir.rs/Foto: Beta Miloš Miškov