SLAVICA UDARNICA: Ova žena ume sve - bila je prvak harmonike, vrhunski kasapin, a sad je vozač velikog šlepera

Bila prvak harmonike za grad Novi Sad i Bačku Palanku. Posle rata i života u Vukovaru dugo radila kao kasapin širom Hrvatske da bi karijeru vozača šlepera započela u Velikoj Britaniji.

-Moj otac bio je vozač. Rodom je iz Šapca i šezdesetih godina prošlog veka se preselio u Vukovar. Moj idol. Od malih nogu sam tako maštala da ili da putujem kamionom ili da vozim avion. Uspela sam da tu svoju maštariju sprovedem u delo. Sin se malo bunio i on je vozač šlepera, ali niko me nije mogao odvratiti od namere- priča Slavica koja će „vatreno kršenje“ kao vozač kamiona imati- u Engleskoj! Po gustom saobraćaju i pravilu da je volan na desnoj strani klesala je svoj novi životni put. Ne kaže da je bilo lako. Ali bi se, kaže tada setila trenutaka kada se divila ocu „kako je vozio ogromnu mrcinu od kamiona i kako je oduvek kada je maštala kako će i ona jezditi drumom“. Nije postavljala pitanje da li može, već „kada će?“.

-To Vam je u genima. Znate jednostavno da ćete kad tad uspeti. Pored volje, rad i upornost su bitni- priča Slavica, koja sada radi u preduzeću „Vukovaršped“ gde je oduševljena odnosom prema vozačima i uopšte tretmanu koji imaju. Ako bi povlačila paralelu slično je kao „u Engleskoj gde se vozači izuzetno poštuju“. Ovde funkcionišu kao porodica. Svako hoće da pritekne u pomoć.

-Tamo sam vozila „volvo“, „daf“ i „mercedes“, ovde vozim „man 5“. Tu i tamo nailazila sam na vozače koji imaju kompleks niže vrednosti. Odgovorim osmehom. Sama idem na utovar i istovar, otkačim „šlepu“, podignem ceradu, nemam nokte pa mi ni to nije teško. Pomogla sam jednom prilikom u Engleskoj mladom kolegi Poljaku, da uparkira u rikverc. Bilo je teško, mnogo manervisanja. Kada sam završila svi su počeli da se šale na njegov račun, da ga zadirkuju da mu je žena uparkirala. Ja zaletim kamion ka njima i naglo ukočim. Svi su se razbežali- priča kroz smeh Slavica, koja vreme čekanja prekraćuje tako što svira harmoniku.

Ta ljubav je ostala još iz vremena kada je postala prvak grada Novog Sada i Bačke Palanke. Takmičila se kao učenica čuvenog Mije Krnjevca. Kada je trebalo da se održi finalno takmičanje za prvaka države rat je prekinuo snove. Pesmu i muziku zamenili su zvuci granata i sa jedne i sa druge strane u Vukovaru, gde je svo vreme rata provela po podrumima i skloništima. Otuda prezire rat i nacionalnizam, u duši je jugoslovenka, to ne krije. Priča sa oduševljenjem o Istri gde je živela, gde niko ne pominje nacionalnost, gde imaju druga shvatanja...

- Kada sam čekala utovar u Engleskoj. Pita me jedan čovek, otuda je vozač- „odakle sam?“. Kažem iz Hrvatske. On me zagrli i kaže „i moja žena je iz Požarevca zemljaci ste“. Pokušam da mu objasnim da je to Srbija, ovde Hrvatska. On uporan. Kaže „ma sve je to Jugoslavija“. Slatko smo se ismejali oboje. Ali to to, obrni okreni-prepričava svoju dogodovštinu žena „koja se teško borila kroz život“. I sada je očevo zdravstveno stanje brine, posle moždanog udara je gotovo nepokretan i kome žuri posle svakog putovanja da mu pomogne i olakša. Otac joj je kako kaže „heroj i čovek koji joj je usadio da je život borba“. A ona se borila- i uvek bila najbolja. Bilo kao kasapin, čije je ruke teško okom uhvatiti dok sređuje slaninu, bilo dok svira na harmonici ili pak kao vozač ogromnog šlepera. Uspela je i da u 46-oj godini postane baka, ima troje dece... Da bude kadra da se sve prebrodi i sve postigne.

(Kurir.rs/D.Ilić foto: privatna arhiva)