Među ozbiljnim ljudima je još 1980. počela da provejava informacija da on nije sahranjen 8. maja, već sledećeg jutra, i to na nepoznatoj lokaciji. Niko ne zna gde, otkriva bivši Maršalov agent

Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. u Ljubljani, ali postoje sumnje da nije sahranjen 8. maja u Kući cveća u Beogradu, već sledećeg jutra, i to na nepoznatom mestu.

Ovo za Kurir otkriva Dragiša Ivelja, pisac i jedan od Titovih tajnih agenata, kojeg je služba angažovala čak i dok je predsednik ležao u ljubljanskoj bolnici, gde je i umro.

titov-grob-filip-plavcic-25-maj-201601.jpg
Filip Plavčić 


Kada je Tito umro, cela država je ostala u neverici i žalosti. U organizaciji sahrane učestvovao je i Ivelja, tako da su on i saradnici znali detalje koji i danas izazivaju kontroverze.

0602--vladimir-sporcic.jpg
Vladimir Šporčić 

Misterija


- Prilikom sahrane pojavili su se problemi s mermernom pločom za grob, koja je bila teška čak 12 tona, što je bilo vrlo teško pomerati za vreme sahrane. Zamenjena je lakšom pločom, od devet tona, ali je i ona bila preteška. Tada je među vrlo ozbiljnim ljudima počela da provejava informacija da Tito nije sahranjen na dan njegove sahrane, već sledećeg jutra. Na kom mestu, ja ne znam, kao što ne zna niko od kolega. To je ostala misterija i sve ovo su sumnje, a ne tvrdnje - priča Ivelja za Kurir.

dragisa-spijun.jpg
Privatna Arhiva 

Strane službe


On se priseća i vremena kada je radio kao agent za naše službe vojne i državne bezbednosti dok se Tito borio s teškom bolešću.


- Kada se Tito razboleo, određene strukture su mu predložile da iz Beograda pređe na lečenje u Ljubljanu, i to verovatno zato što su neke zapadne službe imale interes da bude što bliže granici. Bio sam tamo na terenu oko tri meseca i tragao sam za svim informacijama iz bolnice. Saznali smo da su u isto vreme radile razne zapadne službe, slovenske, zatim italijanski karabinijeri. Svi oni su imali svoje ljude u bolnici, lekare, jednog laboranta, od kojih su dobijali sve informacije. Paralelno smo radili i mi. Od svih informacija sklapali smo celinu - priča Ivelja, koji je svoje agentske aktivnosti opisao u knjizi "Relja - avanture Titovog špijuna".



Poveo svoje ljude
Titov doktor bio deda Gordana Kičića


Kada je Josip Broz kretao iz Beograda u bolnicu u Ljubljanu, on je poveo i svoje najodanije i najstručnije lekare.
- S njim su krenuli beogradski lekari. Njegov kardiolog je bio dr Kičić, to je deda glumca Gordana Kičića. On mu je bio lični lekar. Pored njega, poveo je još dva-tri doktora koji su bili s njim u Kliničkom centru u Ljubljani do poslednjih dana života - kaže Ivelja.

Broj
39 godina prošlo od Titove smrti

Kurir.rs/ Silvija Slamnig