Uprkos svim podsticajnim merama države, prošle godine je u Srbiji bilo 61.941 poljoprivredno gazdinstvo manje nego 2012. godine, odnosno njihov broj se smanjio čak za 9,9 odsto.


Ono što zabrinjava jeste što je, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina, dok je tek svaki četrnaesti mlađi od 40 godina.

Razlozi za ovako veliko smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava, prema mišljenju agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, mogu biti dvojaki.


- Jedan od razloga smanjenja broja gazdinstava je njihovo ukrupnjavanje i ako je to u pitanju, to je dobro. Ali ako je razlog smanjenja broja gazdinstava gašenje domaćinstava i napuštanje sela, a znamo da taj proces traje, to nije dobro. Pravi rezultati moći će ozbiljno da se sagledaju za tri godine, kada bude novi popis poljoprivrede - kaže Prostran.

On podseća da je, prema popisu iz 2012, u Srbiji bilo oko 610.000 poljoprivrednih gazdinstava, među kojima su dominirala mala i srednja.


- Tada su mala i srednja domaćinstva činila 77,8 odsto u ukupnom broju gazdinstava i s obzirom na to stanje s velikim učešćem malih gazdinstava moglo se očekivati da će u ravničarskim delovima - Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju, gde je bilo interesa za kupovinu zemljišta, doći do ukrupnjavanja poseda - ističe Prostran.

S druge strane, prema mišljenju agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je zbog loših uslova poslovanja.

- Poljoprivreda ima podršku samo u predizbornim kampanjama. Državne subvencije u Srbiji iznose 35 evra po hektaru, a u EU su od 500 do 900 evra po hektaru i mi nismo konkurentni ni u čemu. Naša proizvodnja po hektaru je 1.000 dolara, u Holandiji je 17.000 dolara, u Danskoj 14.000 dolara i mi ne možemo s njima da se merimo. Ljudi su shvatili da je bavljenje poljoprivredom neisplativo i odustaju. Zato nema zainteresovanih da se vrate na selo - smatra Gulan i dodaje da u 86 odsto sela opada broj stanovnika.

Ministarstvo: Došlo je do ukrupnjavanja

U Ministarstvu poljoprivrede potvrđuju da je od popisa poljoprivede 2012. do ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. broj gazdinstava smanjen za 10 odsto, a glavni razlog za to vide u ukrupnjavanju gazdinstava.


- U posmatranom periodu došlo je do povećanja prosečne površine KPZ po gazdinstvu sa 5,4 ha u 2012. na 6,1 ha u 2018, odnosno u Vojvodini sa 10,9 ha u 2012. na 12,3 ha. U prilog tome govori i činjenica da je prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu povećana za 13,5 odsto, kao i da je broj najmanjih gazdinstava, koja koriste do dva hektara poljoprivrednog zemljišta, smanjen u odnosu na 2012. za čak 27 procenata - kažu u tom ministarstvu.

Činjenice
- 569.310 poljoprivrednih gazdinstava bilo u Srbiji 2018.
- 9,9% iznosi pad broja gazdinstava u odnosu na 2012.
- 3.476.788 ha je površina korišćenog polj. zemljišta
- 1,1% više polj. zemljišta gazdinstva koriste nego 2012.
- 4,5 ha prosečna je površina oranica i bašta po gazdinstvu
- 13,5% iznosi porast veličine gazdinstva nego 2012.
- 217.682 gazdinstva koriste do 2 ha polj. zemljišta (27% manje nego 2012)
- Svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina
*Podaci RZS o polj. gazdinstvima u 2018. godini

(Kurir.rs/Slavica Tomčić)