DANAS SLAVIMO SVETOG ATANASIJA VELIKOG: Čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Atanasije... Evo šta kaže legenda sa juga Srbije!

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog.

Nakon smrti arhiepiskopa Aleksandra, na njegovo mesto dolazi Atanasije koji će u tom zvanju ostati preko 40 godina.

Atanasije je možda i jedan od najklevetanijih i najprogonjenijih svetitelja. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi.

Bio je prinuđen da se krije svuda - u bunaru, u grobu, u pustinji, po kućama, a dva puta je bežao i u Rim. Od 47 godina episkopovanja, više od 15 je proveo u progonstvima i zatvorima.

Na saboru u Tiru 335. godine Sveti Atanasije je opovrgao sve optužbe kojima su ga opterećivali, piše u delu "Istočni Oci 4. veka", koje je izdao Hilandar.

Međutim, njegovi protivnici su naumili da ga pred Konstantinom ocrne kao vinovnika i uzročnika smutnje. Imperator mu je zaista zapovedio da se udalji iz Egipta na zapad, u Trir, premda je, u isto vreme, zabranio da se aleksandrijska katedra popunjava.

Atanasije je u Triru dočekan sa ljubavlju i poštovanjem. Za kratko vreme njegov uticaj se u gradu silno osetio u crkvenim krugovima. Njegovo ime se kasnije dugo čuvalo u pobožnoj uspomeni. Posle Konstantinove smrti 337. godine, sveti Atanasije je, zajedno sa mnoštvom drugih prognanika, dobio razrešenje da se vrati na svoju katedru. Narod ga je dočekao sa likovanjem.

Međutim, odmah su započele nove spletke neprijatelja. Evsevijani su ga optužili da se nezakonito vratio na katedru, bez saborskog opoziva svrgavanja na Tirskom saboru. Na njegovo mesto je bio upućen arijanski prezviter Pist, koga je za episkopa rukopoložio arijanac Sekund Ptolemaidski.

Međutim, njega je egipatski episkopat predao anatemi. Bez obzira na jednodušnu zaštitu koju je doživeo na Aleksandrijskom saboru 339. godine, Sveti Atanasije je ponovo svrgnut Antiohijskim saborom iz 340. godine. Na aleksandrijsku katedru je bio postavljen Grigorije Kapadokijac. On je u Aleksandriju upao sa vojnom silom i uz krvoproliće zauzimao hramove.

Sveti Atanasije je smatrao pametnim da se udalji iz Egipta. On se uputio u Rim, gde je na pomesnom saboru bio opravdan od kleveta i primljen u opštenje. Papa Julije ga je lično zaštitio. U Rimu su se oko Atanasija sabrali revnitelji monaških podviga, privučeni slavom egipatskih pustinjaka.

Tokom 343. godine sveti Atanasije je bio na saboru u Serdici, a 345. godine ga je Konstancije pozvao da se vrati u Egipat. On se u Aleksandriju vraća 346. godine. Sredinom pedesetih godina ponovo su se obnovile arijanske smutnje. Pod pritiskom imperatora Atanasije je ponovo svrgnut na saborima u Arlu (353. g.) i u Milanu (355. g.).

Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu, dok na kraju nije umro, 373. godine.

Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No, njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe.

Legenda o Svetom Atanasiju

Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.

Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.

Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude. Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude.

Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni. U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.

(Kurir.rs/Wikipedia/Dnevno)