Umesto kod iskusnih hirurga u zdravstvenim ustanovama, u Srbiji se zbog nižih cena na peglanje bora masovno ide kod priučenih osoba

Osobe priučene za ubrizgavanje sumnjivog botoksa, jeftinijeg i do tri puta od originala, masovno rade na ulepšavanju žena i muškaraca u raznim srpskim salonima. Još je gore što takvi preparati kod "klijenata" mogu da izazovu teške alergije, ali i da ih odvedu direktno na hirurški sto, zbog pojave teških posledica.

Ubrizgavanje botoksa, hijalurona i druge estetske zahvate praktikuju osobe, kako saznaje Kurir, bez odgovarajućih kvalifikacija po privatnim stanovima i podrumima, u koje vabe mušterije daleko nižim cenama od onih u legalnim klinikama. Niže cene postižu upotrebom, kako stručnjaci tvrde, lažnih, ilegalnih preparata, koji od mušterija, umesto da ih ulepšaju, prave nakaze i mogu da im ugroze život.


Koliko je ovaj unosan biznis razvijen u Srbiji vidi se i po tome što su neke osobe, poput dvoje Srba uhapšenih u Švajcarskoj, o čemu je Kurir već pisao, dale sebi za pravo da ga prošire van granica naše zemlje.


Jeftino nije sigurno


Svima koji planiraju da se podvrgnu ubrizgavanju botoksa ili sličnom estetskom tretmanu za podmlađivanje pri izboru "izvođača radova" crveni alarm mora da se upali zbog niske cene ovih intervencija, upozorava profesor doktor Boban Đorđević, jedan od najpoznatijih srpskih estetskih i plastičnih hirurga.

1006-damir.jpg
Damir Dervišagić 

- Preparati nisu jeftini i čim je preparat jeftin, on je sumnjiv. Suština je u tome da pacijentima mora da prođe kroz glavu da kad je nešto mnogo jeftino, ne može da bude legalno. Legalne intervencije, koje moraju da rade doktori u zdravstvenim ustanovama, standardno koštaju od 200 do 350 evra, u zavisnosti od tipa botoksa. Jeftin lažni botoks ne može da se nađe u legalnim zdravstvenim ustanovama, već samo u ilegalnim salonima, koji ga kupuju na crnom tržištu - objašnjava dr Đorđević.


Posledice opasne po život


On ističe da upotreba lažnog botoksa može da dovede do lokalnih reakcija, ali i do posledica koje se moraju hirurški korigovati.
- Lepota je ono primarno zbog čega je neko otišao na intervenciju. Usled upotrebe loših preparata dolazi do izumiranja dela kože i potkožnog tkiva, što može ostaviti trajne posledice i značajno uticati na lepotu pacijenta. Umesto da neko bude ulepšan, od ima ožiljke. Mladi ljudi najčešće nasedaju i upropašćavaju zdravlje i lepotu, koja je imperativ svima, bez obzira na to da li imaju 20 ili 70 godina - ističe dr Đorđević.

Kurir.rs/S.Tomčić/Foto:stock-photo


Ulepšavanje
Samo lekari mogu da rade


Prof. dr Boban Đorđević ističe da je, za razliku od ranijih godina, u Srbiji sve veće kontrola rada centara za estetske intervencije.


- Takve intervencije baš zbog rizika, koji može da bude ili lokalnog ili opšteg tipa, prema našem zakonu mogu izvoditi samo plastični hirurzi, dermatolozi i ginekolozi u ginekološkoj regiji, i to samo u registrovanim zdravstvenim ustanovama. Takođe, antiejdžing tretmane mogu da rade i stomatolozi koji završe kvalitetne obuke u zdravstvenim ustanovama ili edukativnim centrima. Najsigurniji su skupi preparati, koji retko mogu da izazovu neki neželjeni efekat, a ako do njega i dođe, stručan lekar može to na vreme da prepozna i blagovremeno reaguje - ističe Đorđević.

Moguće posledice nestručnog rada:

- alergijska reakcija
- visoka temperatura
- otežan govor
- otežano gutanje
- deformacija lica
- odumiranje tkiva
- smrt


250 evra najmanje košta jedna doza botoksa
250 do 350 evra košta jedan mililitar hijalurona