Američki strateški bombarder B-2, ponos američke avijacije, pogođen je 20. maja 1999. godine, tačno u 00.11 sa dve rakete PVO sistema "neva".


Detalje obaranja B-2 otkriva potpukovnik Đorđe Aničić, koji kazuje da su rušenju svog najskupljeg aviona ozbiljno pripomogli Amerikanci. Oni su tog dana pokušali da pregovorima o primirju pridodaju "argument sile". Tog dana u Beogradu je bio Viktor Černormirdin i nije trebalo da bude NATO dejstava.

b2.jpg
Printscreen YouTube 

Utvrđivali su se uslovi primirja, a ruski posrednik je pre ponoći iznenada odleteo sa aerodroma u Surčinu. Kako je njegov avion napustio nebo Srbije, usledio je nikad žešći nalet NATO-a!

- Divizion nije bio spreman da dejstvuje po dobijanju uzbune i to je prevarilo NATO taktičare - objašnjava Aničić. - Prvi veliki talas NATO lovaca koje je trebalo da lociraju našu PVO, prošao je iznad nas, a da nismo ni upalili radare.

Takođe, prošao je i drugi ogromni talas bombardera koji je takođe trebalo i da posluži kao mamac za našu raketnu odbranu. Mi smo postali operativni tek kada su "nevidljivi", "stub 1" i "stub 2" ušli u domet. Odabrao sam cilj na radaru praktično iznad naših glava i lansirali smo dve rakete. Cilj se razlio na radaru što je bio znak da su rastureni. Pojavila se buktinja u vazduhu.

Tada je nastao haos nad nebom iznad Srema. Aničić se seća kako su NATO avioni posle pogotka B-2 upalili sva svetla u letu, što je standardna procedura NATO kada piloti pokušavaju da pomognu posadi u nevolji. Za to vreme naši raketaši su lansirali projektile pod velikim uglom, a u međuvremenu im je popustila lansirna rampa. Jedna raketa je spala, srećom bez eksplozije. Bili su zarobljeni na položaju na deponiji đubreta u Bečmenu nemajući kud da beže dok su se jata aviona nadvijala nad njima.

- Iste noći smo znali šta smo pogodili, a vest nam je na položaj doneo general Bane Petrović - nastavlja potpukovnik Aničić. - Prvi američki vojni izaslanik, koji je posle 5. oktobra došao u Beograd u Upravu Artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, 2001. godine, doneo je pismo sa devet pitanja. Interesovalo ih je kako smo prepoznavali avion pri preletu, kako smo ih osmotrili i da li smo na terenu koristili vizuelne osmatrače. Dalje, kako su avioni praćeni i da li je posada "neve" mogla da identifikuje tip aviona.

Amerikanci nikada nisu potvrdili, ali ni demantovali gubitak B-2 koji je nosio ime "Duh Misurija". Bili su svesni da je ostalo dovoljno tragova vazdušnog boja od 20. maja.

- Preko privatnih veza sam saznao da su "stub 1" i "stub 2" doleteli iz Novog Meksika i da su pre okršaja istovarili 35 tona bombi oko Beograda - nastavlja Aničić. - Posle te 47. misije više „nevidljivi“ nisu leteli. Potpukovnik Stiven Li Bešen, zamenik komandanta 509. američkog "vinga", kojem je pripadao avion u intervjuu za tamošnju vazduhoplovnu štampu posle rata, potvrdio je da je B-2 povučen iz borbenih dejstava 21. maja 1999. Isto to je napisano i u knjizi B-2 Spirit units in Combat Tomasa Vitingtina na stranici 43.

Avion B-2, "Duh Misurija", vaskrsnuo je u Drugoj vazdušnoj kampanji na Irak 2003. i tada je (ne)namerno slikan za globalne TV mreže. Avion pod ovim imenom iz Baze Vitman u međuvremenu postao je "maneken" američkih vazdušnih operacija. Slikan je i 2017. i to u vazduhu kako izbacuje u Avganistanu "majku svih bombi" - projektil od 13 tona.

screenshot-6.jpg
Printscreen 

Rimejk I FS 555

Praksu američke vojske da ne prikazuje svoje gubitke navodi i kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Petar Nedeljković. On objašnjava da Amerikanci koriste više strategija u ovakvim slučajevima, pa se tako dogodilo da se na vazduhoplovnoj izložbi SIAD 2010 u Bratislavi pojavi lovac F-16 sa oznakom FS 555 na repu. U tom avionu 2. maja nad Cerom, oboren je Dejvid Goldfejn, aktuelni komandant avijacije SAD.

- Kada sam pitao pilota koji je pozirao ispred letelice, da li su to napravili "rimejk" F-16, objašnjavajući da je pravi avion kod mene u Muzeju, čovek se postideo - veli kustos Nedeljković.

(Kurir.rs/Večernje novosti, D.Vujičić)