Značajna mera koju je doneo ministar finansija je oslobađanje početnika u biznisu plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini rada

Budžet za 2019. optimalno je planiran sa aspekta rasta od 3,5 odsto, veći su izdaci za investicije u infrastrukturi, a manji za potrošnju, umesto deficita od 0,5 odsto imamo suficit, što otvara prostor za dodatno povećanje plata i penzija, napravljen je korak u pogledu smanjenja opterećenja zarada, a značajna mera je i oslobađanje početnika u biznisu plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini rada, analizira za Kurir ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević prvu godišnjicu rada Ministarstva finansija pod vođstvom ministra Siniše Malog, koja je bila juče.

Optimalno planiranje

On objašnjava da je MMF i dalje na projekciji rasta od 3,5 odsto koji je planiran budžetom.
- Budžet je optimalno planiran zato što se pretpostavljalo da ne treba biti ekspanzivan nakon brže fiskalne konsolidacije od planirane. Planiran je deficit od 0,5 odsto, ali kako stvari sad stoje, imamo suficit od 15,8 milijardi dinara, koji će se verovatno održati do kraja godine. U saradnji sa MMF vodili smo konzervativan pristup da se više troši na investicije u infrastrukturu, a manje na potrošnju. Budžet je dobro planiran i pojavljuje se fiskalni prostor za povećanje plata i penzija - objašnjava Kovačević.

0701--beta-milos-miskov.jpg
Beta/Miloš Miškov 

On dodaje da svi ovi pokazatelji govore da je fiskalna politika s jedne strane vrlo odgovorna, konzervativna i makroekonomski izbalansirana, s obzirom na znatan rast kapitalnih izdataka za 30 odsto, dok s druge strane ona mora da vodi računa o potrošnji.

Smanjen namet na zarade

Kao pozitivnu stvar Kovačević ističe i to što je učinjen korak u pogledu smanjenja nameta na zarade, ali ističe da je smanjenje doprinosa na zarade apsolutno poželjna stvar. Povećanje minimalne cene rada na 155 dinara Kovačević ocenjuje kao meru socijalne politike, ali u tome vidi pospešivanje rasta plata u javnom i privatnom sektoru.
- Rast zarada u javnom sektoru direktno se odražava na rast plata u privatnom sektoru. U proteklih godinu dana započet je postupak izlaska države iz vlasništva u bankama, usvojen set zakona koji doprinose boljem privrednom ambijentu, a potpisan je i novi savetodavni aranžman sa MMF. Privatizacija Komercijalne banke je nužnost jer je to dogovoreno sa EBRD kada je ona dokapitalizovala Komercijalnu banku. Savetodavni aranžman sa MMF je uvek koristan jer njihovi izveštaji osiguravaju rejting državi - ističe Kovačević.

Ljubodrag Savić
Reforma Poreske ide u dobrom pravcu


Usvajanje više zakona koji doprinose boljem privrednom ambijentu, među kojima je najznačajniji Zakon o naknadama, kako smatra ekonomista Ljubodrag Savić, predstavlja jako dobru stvar, a ističe i da reforma Poreske uprave ide u dobrom pravcu.
- Neke opštine su vodile svoju politku i opštinska opterećenja su teža i veća nego na nivou republike. U tom slmislu donošenje uredbe koja to reguliše na jedinstven način je jako dobra stvar. Reforma Poreske uprave ide u dobrom pravcu - kaže Savić.
On smatra i da će prodajom nenaplativih potraživanja pet banaka u stečaju biti rasterećena privreda, dok u projektu izgradnje Nacionalnog statadiona vidi šansu za značajan priliv novca od turizma.
- Što se izgradnje Nacionalnog stadiona tiče, iskustva drugih zemalja koje imaju takve stadione, pokazuju da to može biti značajan izvor priliva inostranih sredstava. Organizacija internacionalnih sportskih događaja, što mi vidimo iz primera sa Arenom, obezbeđuje značajan priliv turista - ističe Savić.

Nenaplativi krediti pali ispod pet odsto

Miladin Kovačević ističe da je jedna od dobrih stvari i pad procenta nenaplativih kredita.
- Nivo nenaplativih kredita je pao ispod pet odsto, a bio je nekada 20 procenata. Dobro je rešeno i pitanje kredita u švajcarcima jer je zahvaljujući dobrim uslovima u fiskalnom sektoru država mogla deo tereta da preuzme na sebe, umesto na banke. Kapitalno potentan bankarski sektor sada bitno doprinosi rastu potrošnje stanovništva i rastu investicija u nefinansijskom sektoru. Na nivou godine kreditni plasmani rastu i preko 12 odsto na nivou stanovništva, a preko osam odsto na nivou privrede - objašnjava Kovačević.


Promene


Doneli smo važne odluke

foto: Beta/Miloš Miškov

Ministar finansija Siniša Mali ističe da su se u poslednjih godinu dana u Ministarstvu finansija dogodile velike promene:
- Imamo dobar tim ljudi koji zaista danonoćno radi. Ovo je dobra prilika i da im se zahvalim na tome, jer znam koliko su vredni i posvećeni, zbog čega i imamo dobre rezultate. Znate, nije lako donositi odluke koje utiču na živote miliona ljudi. Morate dobro da promislite, da izvršite neophodne analize i na kraju da presečete. Mislim da smo mi u ovih godinu dana doneli nekoliko veoma važnih odluka, zakona, na koje se čekalo godinama. Dobre rezultate potvrdili su i MMF i Svetska banka, a na nama je da u budućnost održimo stabilnost naših finansija, da obezbedimo dobar privredni rast i da nastavimo da dalje ulažemo u javne investicije.

Izazovi


Novi izvori rasta


Kako za Kurir kaže Siniša Mali, najveći izazov za budućnost je da pronađemo nove izvore rasta.
- Mislim da uvek možemo da rastemo još više, a sa Svetskom bankom upravo radimo na Novoj strategiji rasta, koja u tome treba da pomogne, s obzirom na to da oni misle da naša privreda ima još neiskorišćenog potencijala i da možemo da rastemo i do sedam odsto - kaže naš sagovornik.

Činjenice


- Donet je budžet koji je realan i uravnotežen, a prvi put je 30 odsto više novca u budžetu izdvojeno za javne investicije, pogotovo za putnu i komunalnu infrastrukturu
- Znatno su povećane plate u javnom sektoru i penzije, a tako će se i nastaviti ubuduće
- Smanjeno je opterećenje zarada - ukinuti su doprinosi u slučaju nezaposlenosti na teret poslodavca, a sa smanjenjem opterećenja će se nastaviti i dalje, u zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora
- Povećana je minimalna cena rada na 155 dinara, tako da je prvi put iznad 27.000 dinara. U septembru ove godine će opet biti povećana, u dogovoru s poslodavcima i sindikatima
- Olakšice za početnike u biznisu, čime se oni u prvoj godini poslovanja oslobađaju poreza i doprinosa na zarade
- Prodat je prvi paket nenaplativih i spornih potraživanja pet banaka u stečaju. Drugi i poslednji paket takvih potraživanja biće u prodaji krajem 2019. godine. Time se svi kolaterali i sredstva obezbeđenja, zgrade, oprema, zemljište vraćaju u privredne tokove i doprinose rastu ekonomije, a s druge strane država ima priliku da direktno zaradi
- Usvojen je set zakona koji doprinose boljem privrednom ambijentu, među kojima je najznačajniji Zakon o naknadama. Osim toga, usvojen je leks specijalis za problematične kredite u švajcarskim francima, čime je rešen dugogodišnji problem za 16.000 građana
- Započet je postupak transformacije i modernizacije Poreske uprave
- Usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/20. godinu, koji predviđa smanjenje poslovanja u sivoj zoni za 200 miliona evra u naredne dve godine i prevođenje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove
- Započet je projekat izgradnje nacionalnog stadiona, koji će biti multifunkcionalnog karaktera, a nedavno je završena studija izvodljivosti
- Prodate su akcije Republike Srbije u Jubmes banci i počeo je postupak pronalaženja partnera za Komercijalnu banku. Javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za učešće u postupku prodaje akcija biće objavljen 31. maja.
- Potpisan je novi, savetodavni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pod nazivom "Instrument koordinacije politika", koji ne podrazumeva finansijsku pomoć

Kurir.rs/Ekipa Kurira

Foto:Miloš Miškov