CRNA SERIJA NA KUPALIŠTIMA U SRBIJI: KUPAČI, OPREZ! Divlje plaže, hladna voda i jako sunce ubijaju

Rizik Ukoliko se odlučite na rizična i neuređena mesta za kupanje, to činite na sopstvenu odgovornost, kaže Dragoslav Belaković, član Udruženja spasilaca na vodi

Tako je bilo i na početku ovogodišnnje sezone, jer su za samo nedelju dana četiri osobe stradale u Dunavu, bari Mutnjači i Krajkovačkom jezeru. Kada je reč o kupalištima na rekama, koja su, prema rečima spasilaca, najopasnija, situacija je haotična, jer divljih plaža ima na svakom koraku i nemoguće ih je izbrojati. Gradska plaža se od divljih razlikuje po obeleženom bezbednom delu za kupače, a ima i ambulantu i kabine za presvlačenje:

Spasioci bez licenci

- Da bi se kupalište nazvalo uređenim, mora da ima određenu vrstu bezbednosti. Neophodna je spasilačka i redarska služba, plažni red, ambulanta ili neko ko je završio obuku za pružanje prve pomoći. Divlja kupališta treba izbegavati, jer nikada ne znate konfiguraciju tla - da li je nešto potopljeno, da li ima virova, podzemnih reka ili izvora. Ipak, i pored opasnosti, ljudi i dalje odlaze tamo na kupanje, ali ono što moraju da znaju jeste da rizikuju na sopstvenu odgovornost - naglašava za Kurir Dragoslav Belaković, član Udruženja spasilaca na vodi.

Na kom kupalištu je najopasnije, mišljenja su različita. Neki izdvajaju Savu u Šapcu, gde postoji samo jedno uređeno gradsko kupalište i bar trideset divljih, dok drugi misle da je najopasnije Bovansko jezero, jer je duboko, a voda mutna. Veliku ulogu u bezbednosti imaju spasioci. Da bi neko postao licencirani spasilac, mora da prođe obuku na 60 teorijskih i praktičnih časova. Međutim, u praksi nije takva situacija.

- Budući spasilac mora da polaže test za dozvolu za rad, piše u Zakonu o sportu, međutim, primena tog pravila u praksi i dalje nije počela. U Srbiji ne postoji licencirani spasilac i to je problem. To znači da mi ne možemo garantovati da su svi spasioci sposobni za rad, nemamo dokaz - ističe Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca.

Adaptacija na vodu

Građani moraju da obrate pažnju i na nagli ulazak u vodu, koji uz jako sunce predstavlja dodatni rizik:

- Organizam se teško adaptira na nagle promene temperature, pa su prethodno kvašenje tela i postepeni ulazak u vodu neophodni. Rizik naglog ulaska može biti od pojave grča u mišićima do infarkta srca ili mozga. Kao dodatna zaštita preporučuje se i povećan unos kalijuma i magnezijuma - savetuje za Kurir primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović.

Kurir.rs/Milica Vujović

Foto:Marina Lopičić