Virus groznice Zapadnog Nila stigao je u Srbiju! Kako saznaje Kurir, zaraženi komarci pronađeni su u neposrednoj blizini Beograda, u južnobanatskom naselju Dolovo kod Pančeva, i to na čak tri lokacije. Stručnjaci pozivaju građane na oprez jer je prošle godine ovaj virus usmrtio 36 osoba u našoj zemlji i po broju umrlih Srbija je bila prva u Evropi.

Bilo je pitanje dana kada će se ova opaka pretnja po zdravlje ljudi i dece pojaviti u Srbiji, s obzirom na to da kišni period traje veoma dugo, što pogoduje razmnožavanju komaraca, o čemu je Kurir nedavno upozoravao.

- U okviru projekta "Entimološki nadzor komaraca i detekcija izazivača vektorskih zaraznih bolesti: groznice Zapadnog Nila, denge, čikungunje, zika groznice i malarije" za 2019. godinu, komarci su uzorkovani tokom druge nedelje juna na teritoriji Pančeva. Poslednjim ispitivanjem zbirnih uzoraka komaraca vrste kuleks pipijens u laboratoriji Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Beograda utvrđeno je prisustvo virusa groznice Zapadnog Nila na lokaciji Dolovo - navode u Zavodu za javno zdravlje Pančeva.

Zbog pozitivnog nalaza Zavod za biocide preporučio je tretman hladnim zamagljivanjem na ovim lokacijama. Monitoring je takođe pokazao da je došlo do znatnog smanjenja broja rečnih komaraca, a što se kućnih formi tiče, njihova brojnost je iznad kritične vrednosti na osam lokacija.

Prof. dr Žarko Ranković, jedan od najpoznatijih srpskih infektologa, kaže za Kurir da komarci nisu statični, već da vetar može da ih odnese i po nekoliko kilometara dalje i da je veoma moguće da dođu do Beograda, te da su sada svuda u zemlji neophodne mere zaštite.

- Glavni rezervoar virusa su ptice. Njih ujedaju komarci i virus prenose na čoveka. U svemu tome je dobro što infekcija ne može da se širi s čoveka na čoveka. Prvi simptomi javljaju se od trećeg do 14. dana od trenutka uboda. Do 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, dok u 10 do 20 odsto slučajeva groznica Zapadnog Nila ima blagu kliničku sliku, nalik na grip - objašnjava prof. dr Ranković i upozorava da ne postoji direktna terapija za groznicu Zapadnog Nila, već se leče simptomi:

- U posebnom riziku su osobe starije od 60 godina i građani koji boluju od hroničnih bolesti. Naravno, nije svaki komarac zaražen i nema potreba za panikom, ali posavetovao bih da se prilikom odlaska u prirodu koriste sredstva protiv komaraca, stave komarnici na vrata i prozore, kao i da se sva voda koja se skuplja u saksijama ili drugim predmetima ispred kuća i na terasama ukloni jer je pogodno tlo za razvoj krvopija.
Istovremeno, u Institutu za javno zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut" kažu za Kurir da do prošlog petka na teritoriji čitave Srbije nije bilo potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila.

O groznici Zapadnog Nila:
- Virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca
- Glavni rezervoar zaraze su divlje ptice
- Sezonsko je oboljenje i javlja se tokom letnjih meseci
- Prvi put je registrovana u Srbiji 2012. godine
- Prvi put je izolovana i identifikovana u svetu 1937. godine u slivu Zapadnog Nila, u oblasti Ugande

Brojke

  • 36 ljudi umrlo od groznice Zapadnog Nila prošle godine u Srbiji
  • 415 slučajeva obolevanja registrovano tokom 2018. godine
  • 97 ljudi umrlo od 2012. godine do sada
  • 989 građana obolelo od 2012. godine do sada

Simptomi:
- temperatura i glavobolja
- bolovi u mišićima i leđima
- zamor i slabost
- blagi osip
- uvećane limfne žlezde i otoci
- ukočenost vrata
- poremećaj svesti

Iz "Batuta" apeluju

Kako se zaštititi

1. Prilikom odlaska u prirodu nositi odeću dugih rukava i koristiti odgovarajuće repelente kao zaštitu od uboda komaraca, posebno u sumrak i pred zoru
2. Izbegavati šetnju kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine, kao i po neuređenom priobalju reka i kanala
3. Ukloniti stare gume, konzerve, tegle, tacne, saksije i sve ostale predmete u kojima se zadržava voda pogodna za razvoj larvi
4. Jednom nedeljno potpuno isprazniti posude u kojima se čuva voda, čak i u zatvorenom prostoru
5. Očistiti kanale od korova i otpadaka da budu protočni, a voda u njima čista
6. Jednom godišnje proveriti da li su vertikale i drugi delovi oluka zapušeni opalim lišćem
7. Postaviti mreže na prozore soba i drugih prostorija
8. Proveriti da se ne prave stalne barice oko dvorišnih česmi

(Kurir.rs / J. Pronić / R. Briza)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: