Za prva četiri meseca ove godine gastarbajteri su doneli za dva odsto više novca nego što je to bilo u istom periodu prošle godine

Samo za četiri meseca 2019. gastarbajteri su iz inostranstva u Srbiju doneli više od jedne milijarde evra, što je za dva odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Ako se uzme u obzir da tek predstoje godišnji odmori i da će veliki broj građana Srbije koji rade preko grane pohrliti u domovinu, to bi moglo da znači da bi ove godine devizne doznake iz inostranstva mogle dobro premašiti iznos od 3,4 milijarde evra, koliko su iznosile 2018. godine.

Uglavnom evri

zaplenjeno-46.000-evra-19-04-2019-gradina.jpg
Uprava Carina Srbije 

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije (NBS), najveći procenat doznaka, oko 80 odsto, u evrima je i dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
- Prosečan iznos primljenih doznaka se razlikuje u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja - preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake u 2018. kretao se oko 260 evra, dok je preko računa banaka veći i kretao se oko 2.000 evra. Doznake tradicionalno predstavljaju relativno stabilan priliv iz inostranstva od oko osam procenata BDP na godišnjem nivou - kažu u NBS.

Razvoj privrede

I u Privrednoj komori Srbije ističu da je priliv doznaka iz inostranstva važan za građane jer predstavlja dopunu njihovih primanja, a posredno, preko povećane potrošnje, odražava se i na privredu Srbije.


- Cilj je da se deo ovih sredstava koji uđe u Srbiju preusmeri iz potrošnje u investicije kako bi došlo do dodatnog podsticaja za razvoj privrede i preduzetništva u Srbiji. U tom smislu potrebno je da naša poslovna dijaspora prepozna Srbiju kao jednu od najpogodnijih zemalja za investiranje. Dijasporu sagledavamo kao veliki ekonomski potencijal, ali i kanal kojim se najbrže mogu unaprediti ekonomski odnosi s inostranstvom. Važno je da se naša dijaspora, sa svim svojim potencijalima kojima raspolaže, što intenzivnije uključi u privredu Srbije i na taj način ubrza njen razvoj, ali i ostvari dobit za sebe - kažu u Centru za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo PKS.


Ljubomir Madžar


Lošije bi se živelo

foto: Neboša Mandić

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da devizne doznake čine veliki procenat BDP Srbije i veliki impuls za standard u ovoj zemlji.
- Ljudi bi mnogo lošije živeli ako taj priliv sa Zapada ne bi dolazio. Bilansno gledano, to povećava i našu investicionu sposobnost, jer kad neke stvari u potrošnji zadovoljimo na taj način, to oslobađa neke resurse za investicije. Ono što se u potrošnji pokrije doznakama ne mora da bude pokriveno dohotkom koji je generisan u našoj privredi. Što su ti prilivi veći, to smo sposobni i više da trošimo i više da investiramo. Bez tih doznaka naša ukupna ekonomska i društvena situacija bi bila daleko teža i dramatičnija, uključujući i političku situaciju. Tamo gde su velike socijalne napetosti i nemaština, tu su i politički rizici veći - smatra Madžar.

Brojke


3,4 milijarde evra iznosile su devizne doznake iz inostranstva 2018.
1,01 milijardu evra iznose devizne doznake za četiri meseca 2019.
80 odsto deviznih doznaka je u evrima

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Shutterstock