“Mi Srbi i Crnogorci držimo se jedni drugih, jaki smo, pomažemo se, tako smo i došli do toga da danas držimo monopol u ovom poslu. Rade i Amerikanci, ali mi dominiramo”, ističe za Serbian Times Ivan Ilić, koji za sebe kaže da je “kamiondžija na raspustu”.

Kada su pre 10 godina ovi “nabudženi bicikli” stigli na obale i u turističke zone Čikaga, među prvima koji su videli priliku i perspektivu u novoj profesiji bio je i jedan Srbin, student iz Užica. Prihvatio je izazov, nabavio vozilo i krenuo u neizvesnost.

SRPSKI RIKŠA MONOPOL

Mic po mic, ta grupa je postajala sve veća i moćnija, tako da danas, od ukupno 200 rikši koliko je dozvoljeno po propisima grada Čikaga, po nekim procenama skoro 70% voze upravo Srbi i Crnogorci. Od četiri devojke koje voze rikšu, dve su naše.

Ono što je za pohvalu i primer jeste da su ovi momci vrlo organizovani i povezani, da imaju svoje viber-grupe na kojoj razmenjuju važne informacije. Kada se nekom pokvari rikša, ili ima problem druge vrste, može da javi kolegama koje su uvek spremne da pruže pomoć. Ona već opevana srpska nesloga za njih ne važi.

riksa.jpg
Foto: Serbiantimes.info

-Sami smo na ulici, ovo je veliki grad i svašta se u njemu dešava. Ko će da ti pomogne ako ne neko tvoj. Dešavalo se ljudima svašta, bilo je i opasnih situacija, ali uvek je neko bio u blizini da pritrči i pomogne. Držimo se jedni drugih, jaki smo, tako smo i došli u situaciju da danas držimo monopol u ovom poslu. Rade i Amerikanci, ali mi dominiramo, ističe za Serbian Times Ivan Ilić iz Smedereva, koji za sebe kaže da je “kamiondžija na raspustu”.

Kada je lepo vreme, a naročito kada su na programu utakmice i koncerti na Soldier Fieldu i Wrigley Fieldu, može odlično da se zaradi. Najbolja lova je, priznaje, za vreme Gej parade. Nedavno je, kaže, radio ceo dan, jer se koncert Rolingstonsa ne propušta.

-Krenuo sam ujutru u 11, a došao kući oko 2 iza ponoći, polomio se od posla, ali sam i dobro zaradio. Prosek je bio od 1.000-1.200$. Što je bolje nego da sam vozio kamion. Ne plaćaš benzin, gorivo, napuniš struju i cepaš! Ali dešava se da vozim i ceo dan za 150$, kada je kiša ili jak vetar. Koncerti i ragbi utakmice su definitivno najbolja prilika za zaradu. Može da se vozi i zimi, kad bi recimo Bersi češće ulazili u plej of…ali nismo mi te sreće. Inače može da se uzme dobra lova, ono što bi neko drugi zaradio za pola meseca mi odradimo za jedan dan, dodaje Ivan dok šparta između kolona turista.

riksa2.jpg
Foto: Serbiantimes.info

CENA PO DOGOVORU, BAKŠIŠ OBAVEZAN

Cena prevoza varira od situacije do situacije. Dogovara se pre nego što rikša krene, da posle ne bi bilo nesporazuma. Standard je 15-25$ po osobi za pređenu milju, u zavisnosti da li se ide uzbrdo, nizbrdo, kolika je gužva u saobraćaju. Kada je velika i ljudima treba hitan prevoz, cena ide i do 50% gore. Za neke posebne ili duže rute pregovara se sa mušterijom. Bakšiš je normalna stvar…

Baterije su male ali znače. Otprilike je odnos 50/50% između struje i fizike, pedala. Nije loše ni to što praktično radiš i treniraš, na vazduhu si, vodiš zdrav život…

-Ukoliko odradite posao kako treba, mušterija je zadovoljna, bude i ekstra bakšiš. Nema taksimetra, kilometraža se određuje odokativno, iz iskustva (smeh). Tu je i google pa mušterija može da proveri koliko smo se vozili. Sad smo se modernizovali pa možemo da naplaćujemo i karticama, ne samo keš kao nekada – dok tera “točak” pokazuje nam jednostavnu alatku kojom skida novac sa kartica.

Da bi se bavili ovim poslom treba vam posebna dozvola, polaže se pismeni ispit, a da bi do njega stigli morate da imate “clean record”. Cela procedura traje pet dana. A valja uložiti i u rikšu. Prosečna cena za polovnu rikšu u zavisnosti od godišta, stanja, od toga da li je trosed ili petosed… Kreće se od 3.500-5,6.000$.

ULAGANJE KOJE SE ISPLATI

-Trebaju vam minimum dve ili tri baterije, a cena jedne je negde oko 600$. Dobro je kada imate lepa svetla, muziku, krov da vam mušterije ne izgore, a to sve košta, sve skupa od 1.000-1.500$. Mogu i da se rentaju, ali isključivo na godinu dana, tako da za novac koji potrošite tako možete da kupite svoju rikšu. Naravno, treba Vam i dozvola, koja se ne dobija tako lako jer je ograničen broj rikši u Čikagu. Može da nas bude samo 200 u celom gradu. Ima i “divljaka” koji dođu iz drugih gradova, pa se jure sa policijom, ali to je veliki rizik, konstatuje naš prevoznik.

Ima i onih prijatnijih situacija sa klijentima, onima ženskog pola…

-Dešava se da vozite neko društvance, neke devojke, da im se dopadnete, pa onda kreću i “nepristojne ponude”, nude vam seks, da provedete noć sa njima ali uglavnom ne pristajemo, mi smo profesionalci (smeh). Bilo je i situacija sa malo starijim gospođama, tu vam bude malo neprijatno, ali ajde, morate da istrpite.

(Kurir.rs/Serbiantimes.info-Antonije Kovačević)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: