DRŽAVA ODREDILA OSNOV ZA DOBIJANJE SUBVENCIJA: Pare samo onima koji se stvarno bave poljoprivredom, bez snimanja nema novca

BOLJEVAC - Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević.

Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.

Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države.

"Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...

Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su danas bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko.

Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine.

U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

(Kurir.rs/Tanjug)