NAŠ POZNATI HIRURG VRATIO SE IZ NEMAČKE U SRBIJU POSLE 7 GODINA I OTKRIVA Dr Milovanović: Nemci više cene automehaničare od doktora!

Dr Aleksandar Milovanović otišao je u inostranstvo da radi, kao i hiljade drugih lekara, i jedan je od retkih stručnjaka koji je sad zadovoljan svojim poslom u zemlji.

On u ispovesti za Kurir kaže da je zadovoljan, jer su mu plata, oprema, aparati i sve što je neophodno za obavljanje posla odlični, kao i da radi s našim najboljim stručnjacima.

Jedan od retkih

Ujedno, taj hirurg jedan je od retkih lekara koji su se posle odlaska u Nemačku vratili kući. Radio je duže od 20 godina na Prvoj hirurškoj klinici KCS, a 2012. odlučio je da sa suprugom, koja je anesteziolog, ali i detetom, prihvati odličnu ponudu da ode na rad u kliniku u gradu Gelzenkirhernu, koji se nalazi između Dortmunda i Diseldorfa. Njegov uslov za to bio je da on i supruga rade u istom gradu i na istoj klinici, što su Nemci ispoštovali. Jedan od razloga, ali ne i presudni, da ode s porodicom iz zemlje bio je i finansijski momenat. Tada mu je, kako kaže, plata bila oko 600 evra u KCS, a u Nemačkoj je svoj posao radio i za osam puta veću zaradu.

- U Nemačkoj smo krenuli od početka - od kupovine svega što nam je neophodno da se popuni prazan stan do rada i života u nepoznatom gradu. Bolnica je velika, radio sam svoj posao abdominalnog hirurga, ali kod njih opšta hirurgija podrazumeva da, kada ste dežurni, radite sve - od preloma kostiju, proteze kuka, operacije štitaste žlezde, fiksacije pršljenova... Vrlo brzo sam morao da učim neke nove stvari. Istovremeno, uslovi za rad bili su za nijansu bolji nego u Srbiji. Zgrada čista, okrečena, aparati i oprema bolji, a materijala i konaca imali ste u izobilju. Nemci takođe štede i vode računa o svemu - opisuje dr Milovanović i dodaje da je apsolutno svestan broja odlazaka lekara i medicinskih sestara na rad u Nemačku, ali kaže da oni moraju da shvate da im je za tamošnji posao potrebna neverovatna energija.

Radimo sestrinski posao

- Tamošnja realnost je da lekari rade posao medicinskih sestara, pa glavne sestre, pa lekara i tek onda specijaliste. Sestre tamo najčešće rade negu, dodaju i odnose hranu... One čak i ne kače infuzije. Vađenje krvi, plasiranje braunila, previjanje, vađenje drenova su poslovi lekara. Takva je organizacija. Na te poslove ode vam do pet sati dnevno. Pa, tu su i život na stranom jeziku, život van domovine, nemate nigde nikoga. Ta energija koja vam je potrebna za sve to, ako bi se u Srbiji pretočila u, na primer, nastavu i slične poslove, bilo bi kao u Nemačkoj. Socijalni život je katastrofalno loš. Živite sa svetom koji nije vaš, treba vam pet-šest godina da savladate jezik da možete da idete po pozorištima i bisokopima - naglašava ovaj hirurg.

(Kurir.rs/Radmila Briza/Foto: Dado Đilas)