Naši građani obično donesu odluku da napišu testament kada se teško razbole, zađu u poznu starost ili kada naglo steknu veću sumu novca.

U Srbiji se ljudi više plaše pisanja testamenta nego da prođu ispod merdevina ili da im crna mačka pređe put! Za sva ostala sujeverja imaju "lekove", dok za pisanje poslednje volje, verovali ili ne, misle da im je smrt tu negde iza leđa i da će ih stići u roku od tri dana.

Zbog toga, kaže statistika, tek svaki četvrti građanin sastavi tu svoju poslednju volju. Iako je normalna praksa u svetu, kako za Kurir otkriva dr Vesna Tomić, socijalni psiholog, da mladi već imaju svoj testament, kod nas je ta stvar potpuno drugačija.

Nije predznak

- U svetu je praksa da i mladi pišu testament. Međutim, kod nas postoji negativna stigma što se toga tiče. Naši ljudi se plaše da pišu testament jer misle da to znači da će da umru za tri dana, ali naravno, to nije nikakav predznak. U Srbiji se obično ljudi odlučuju da napišu testament kada se razbole, kada zađu u starost ili kad naglo steknu veću sumu novca - objašnjava ona i dodaje da svoju poslednju volju "piše svako ko je oprezan, dovoljno civilizovan i ima šta da ostavi naslednicima".

testament-maratonci-trce-pocasni-krug.jpg
Foto: Zorana Jevtić

Istovremeno, kako za Kurir kaže advokat Nemanja Lukić, testament je poslednja volja kojim čovek odlučuje ko će ga naslediti nakon smrti.

- U zaostavštinu pokojnika ulaze sva prava i obaveze koje je u trenutku smrti imao - pokretna i nepokretna imovina, novac, ali i njegovi zahtevi. Jedna osoba može sačiniti više zaveštanja, ali će pravno dejstvo uvek imati poslednje - objašnjava on.

Potreban je notar


Njegov kolega Miloš Biljić dodaje da je za sklapanje testamenta obično potreban advokat ili notar, ali ne nužno.


- U praksi je najčešće pismeno zaveštanje pred svedocima. S druge strane, svako ima pravo da testamentom svoju imovinu ostavi bilo kome, bez obzira na to da li su u srodstvu ili ne. Pitanje vanbračne ili istopolne zajednice ne utiče na samo sačinjavanje testamenta, već se obavlja u skladu sa Zakonom o nasleđivanju, bez obzira na to ko je označen kao naslednik. Međutim, ako neko svu svoju imovinu želi da ostavi nevenčanom partneru, a ima decu, testament bi bio redukovan u visini od jedne polovine naslednog dela u korist deteta. Osporavanje testamenta u ovoj situaciji vrši se pod istim uslovima propisanim zakonom - pojasnio je on šta se dešava u praksi.

Kako Biljić dodaje, ukoliko neko od naslednika ili drugih rođaka smatra da može da ospori testament, sud ga upućuje da pokrene parnicu.

- Oni mogu da tvrde da testament nije autentičan, da ostavilac nije bio sposoban da donese tu odluku ili da forma nije ispoštovana. Posao pravnika i sudija je da procene da li je neko bio pri čistoj svesti i zdravoj pameti dok je pisao testament. Ukoliko se ispostavi da nije, onda ta poslednja volja može biti uspešno pobijena u sudskom postupku - kaže on.

Problem
Šta kada nema testamenta?


Prema rečima advokata Miloša Biljića, ako neko ne ostavi testament, poštuje se Zakon o nasleđivanju.


- Njime su propisani nasledni redovi, prvi nasledni red su deca, drugi red je supružnik, potom roditelji, braća i sestre. Ukoliko neko ne može da nasledi, nije živ ili možda neće da nasledi, onda su dalji potomci ti koji nasleđuju. U slučaju da je lice maloletno, uključuje se centar za socijalni rad, koji procenjuje šta je u interesu deteta - ističe Biljić.

Izbegavanje
Ugovor umesto testamenta


Sve je češća praksa da se umesto testamenta sklapa dogovor o doživotnom izdržavanju. To je ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese tačno određenu imovinu ili prava, dok se davalac obavezuje da kao naknadu za to izdržava primaoca, da se brine o njemu do kraja života i da ga posle smrti sahrani.


- Ljudi se sve manje odlučuju da sklapaju testament jer je podložan rušenju. U našoj sudskoj praksi sada se više koristi ugovor o doživotnom izdržavanju, pošto je mnogo pouzdanija opcija - kaže za Kurir advokat Nebojša Milosavljević.

Testament Pavla Vuisića

foto: Printscreen

Najpoznatiji zaveštanje na ovim prostorima je testament našeg čuvenog glumca Pavla Vuisića. Sačinjen je 1982. godine i obišao je čitavu državu, ali samo cenzurisana verzija. U toj verziji je reč komunista bila izbačena iz teksta i tako je potpuno promenjeno značenje poslednje volje poznatog glumca. Pravi primerak se, zajedno sa ostalom pisanom zaostavštinom Vuisića, nalazi u Muzeju knjige. Deo originalnog testamenta glasi:


- Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*em mater...

Bitno je znati


Svojeručno i pismeno zaveštanje se ne naplaćuju, dok sudsko iznosi 20.000 dinara, overeno kod notara.


Vrste zaveštanja:


- svojeručno zaveštanje
- pismeno zaveštanje pred svedocima
- sudsko zaveštanje
- konzularno zaveštanje (pisano u inostranstvu)
- brodsko zaveštanje
- međunarodno zaveštanje
- vojno zaveštanje (za vreme rata, pred starešinom)
- usmeno zaveštanje (u vanrednim okolnostima sa najmanje tri svedoka)

Kurir.rs/ Milica Vujović - Nevena Tomašević

Foto: Profimedia