Ovogodišnja proizvodnja meda biće bar 40 odsto manja od prošlogodišnje i iznosiće oko 4.000 tona. To je dovoljno za domaće potrebe, ali će izvoz biti znatno manji

Zbog kišnog proleća, ali i trovanja pčela očekuje se da ovogodišnji prinos meda bude bar 40 odsto manji od prošlogodišnjeg, pri čemu je najviše stradala proizvodnja bagremovog meda, koja je desetkovana. Uprkos tome, pčelari ne očekuju poskupljenje meda u maloprodaji.


- Izuzev Raške, gde zbog manjih prinosa kilogram meda košta 1.500 dinara, trenutne prosečne cene su od 800 do 1.000 dinara. Ne očekujem povećanje cena zasad, ali samo tržište ponude i tražnje to će najbolje pokazati - rekao je za Kurir Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

0802-beta-.jpg
Beta 

Kako dodaje, iako paša još traje, procenjuje se da će pčelari ove godine tržištu ponuditi oko 4.000 tona meda, za razliku od 7.200 tona, koliko je proizvedeno 2018. godine.
- Bagremov med je skoro 95 odsto podbacio, najgore je prošla zapadna Srbija, a tamo gde ga je bilo, prinos je ispod prosečnog. Ovaj med, inače, čini 60 odsto ukupne domaće proizvodnje, a biće dobro ako ga ove godine bude i 10 odsto, i to na jugu Srbije. Međutim, lipova paša nije bila loša, sa planinskih livada je prosečan prinos, dok su za suncokret različiti izveštaji u zavisnosti od regiona - ističe Živadinović.


On ocenjuje da će, uz prošlogodišnje zalihe meda, biti dovoljno za domaće potrebe, koje iznose oko 3.500 tona godišnje, ali će izvoz biti manji.
- Preporuka je građanima da obrate pažnju kada kupuju jer je na tržištu i dalje oko 30 odsto neispravnog meda, praktično svaka treća tegla. To jeste znatno manje nego 2015. godine, kada je čak 95 odsto meda u prodavnicama bilo lažno, ali problem je što su kazne za firme koje proizvode takav med male i nisu destimulišuće. Reč je o medu koji pojedine firme prave od šećera ili sirupa od kukuruza i vode, pa ga na crno prodaju preprodavcima, koji ga na pijaci nude po 300 dinara - upozorava Živadinović.

0801-beta-dragan-gojic.jpg
Beta/Dragan Gojić 

Dodaje da se neispravan med može naći i u trgovinama, koji ima od 30 do 60 odsto meda, a ostalo je šećer.
Podsetimo, Srbija je zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika (jedna pčela na šest stanovnika). Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju, te bi bez njih sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana.


Ubitačno zaprašivanje


Stradalo 6.000 košnica


Pčelari su ove godine prijavili pomor oko 6.000 košnica, od čega je polovina oštećena na Fruškoj gori zbog zaprašivanja protiv komaraca, upozorava Živadinović. On očekuje da će se trovanju pčela stati na put bar od 2021. godine, kada kreće kontrola prodaje pesticida u prometu, ali i edukacija poljoprivrednika za primenu pesticida.

Tabela - Prinosi meda


Godina Tona
2018. 7.200
2017. 4.626
2016. 3.496
2015. 8.717
2014. 3.187
2013. 7.600

Brojke

800-1.000 dinara košta kilogram pravog meda
150-300 dinara košta kilogram lažnog meda
20.000 pčelara posluje u Srbiji
1,3 miliona pčela ima u zemlji
80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani oprašuju pčele
300-500 grama godišnje je potrošnja meda po glavi stanovnika

Kurir.rs/Sanja Đorđević

Foto: Beta