SRBIN, POSLEDNJI ŽIVI ČLAN ČUVENOG APOLA 7, OTKRIO TAJNU SKRIVANU 50 GODINA: Nil Armstrong je govorio SRPSKI i uglavnom je psovao!
Pričaj srpski da te razumeju i na Mesecu! Dejvid Vujić, poslednji živi član „srpskog Apola 7“, grupe američkih naučnika srpskog porekla, koji su radili na programu „Apolo“ šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, doputovao je u Beograd, gde je održao izuzetno zanimljivo predavanje na Mašinskom fakultetu.
Treba istaći da bez pomenute grupe naučnika teško da bi Nil Armstrong 21. jula 1969. izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", a Vujić je ovom prilikom pričao i o prijateljstvu koje je nastalo između astronauta i srpskih naučnika.
- Tokom godina smo postali prijatelji i naravno da smo ih naučili nekim srpskim rečima i frazama - naveo je Vujić i nastavio:
- Oven Mejnard, jedan od šefova u NASA, koji je bio veliki prijatelj s nekim našim inženjerima, uvek je psovao na srpskom, kada stvari nisu išle u željenom smeru - rekao je Vujić kroz osmeh.
A o teorijama zavere, da ljudska noga nikada nije kročila na Mesec, kaže da uživa kad odgovara skepticima:
- Uvek im kažem da smo proveli mnogo vremena u Diznilendu da bismo snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inženjeri potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat "Apolo programa", što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara. A, što se tiče teorija zavere, uglavnom kada mi to ljudi pomenu, uvek ispričam priču Edvina Baza Oldrina, koji je zaista šetao po Mesecu. Kada su ga isto pitali, on je udario čoveka u lice i rekao mu: "Da, mi smo se spustili na Mesec".
Za pet do sedam godina ponovo na Mesecu
Vujić na pitanje hoćemo li ponovo videti astronaute na Mesecu odgovara:
- O, da. Trenutna administracija radi u tom pravcu i u narednih pet do sedam godina ponovo ćemo moći da vidimo čoveka na Mesecu. Čak se razmatra i mogućnost pravljenja baze, tako da se prave izuzetno ozbiljni planovi na tu temu.
O zastavi
- Ljudi kažu da su videli zastavu na Mesecu, gde nema vazduha, i pitaju kako se onda ona vijorila. Pa, Nil Armstrong je bio pametan i razumeo je to. Zato je zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu, kako bi zastava mogla da se vijori - objasnio je Vujić.
Srbi i NASA od početka zajedno
Ne treba zaboraviti da je među osnivačima NASA bio i naš naučnik Mihajlo Pupin. Tačnije, 1915. osnovan je Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (NACA), telo koje će 43 godine kasnije postati NASA.
(Kurir.rs/Alo/Foto: Profimedia/Epa/NASA)
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana