Koliko znamo o našim sugrađanima migrantima?

Poslednja velika migraciona kretanja naroda sa Bliskog i Dalekog istoka su uticala na sve zemlje koje su se našle na Balkanskoj ruti uključujući i Srbiju.

Mediji u Srbiji su revnosno pratili nemile sudbine migranata i okolnosti pod kojim su prevalili na hiljade kilometara. Po zatvaranju Balkanske rute (u martu, 2016. godine) u Srbiji se našlo oko 6000 migranata koje je trebalo zbrinuti. Danas, četiri godine nakon velikog egzodusa, na terioriji Srbije u 13 centara i 17 opština/gradova boravi oko 2600 migranata. Među njima su porodice, samci, maloletnici koji su sami na putu. Dužina boravka pojedinih porodica migranata u Srbiji se produžila i na 2.5 do 3 godine, te je i Komesarijat za izbeglice i migracije, smeštajne objekte prilagođavao produženom boravku korisnika, kreirao prateće sadržaje i okupacione aktivnosti i ulagao u izgradnju zajedništva u primajužim zajednicama

O tome kako se država nosila sa rešavanjem brojnih problema u opštinama i gradovima koje su se našle na udaru migrantske krize, kao i o tome šta najviše brine građane Srbije kad je u pitanju populacija iz kultura koje nedovoljno poznaju, kao i o važnosti uloge medija u stabilizaciji javnog mnjenja, govorilo se na radionici za medije održanoj u Beogradu pod okriljem Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji, 17. jula ove godine.

Predstavnici institucija u čijoj je nadležnosti upravljanje migracijama, izneli su važne podatke, koji govore u prilog činjenici da se Srbija uspešno nosila sa svim izazovima poslednjih migracija tretirajući migantsku popualiciju na najhumaniji način, nezapostavljajući pri tom potrebe domaćeg stanovništva.

Opterećenost gradova i opština u pogledu povećanog broja stanovnika a time i korisnika javnih usluga se rešavala kroz donatorsku podršku Evropske unije, zahvaljujući kojoj nije narušen kvalitet javnih usluga niti su zapostavljeni građani Srbije.

Deca migranata pohađaju škole i predškolske ustanove u sredinama u kojima su smešteni, 64 ustanove zdravstvenog sistema održavaju zdravstvenu stuaciju stabilnom i obezbeđuju preventivne preglede i vakcinaciju.. Takođe, na skupu je istaknuto da država brine o maloletnicima bez pratnje kojima se obezbeđuje smeštaj u ustanovama socijalne zaštite, dodeljuje privremeni staratelj ili se smeštaju u starateljsku porodicu.

Ipak, većina migranata pokušava da nastavi svoj put ka zemljama Evropske unije i u tom nastojanju pokušavaju ilegalno preći granice. Problem ilegalnog prelaska uzrokuje pojave poput krijumčarenja, trgovine ljudima, nasilnog vraćanja sa teritorija zemalja u okruženju u Srbiju i sl. Trgovina ljudima je samo jedan u nizu izazova sa kojim se sistem suočava. Odnedavno je otvoreno i prvo prihvatilište za žrtve trgovinom ljudima.

Migranti imaju mogućnost da podnesu zahtev za azil ali je proces obrade i provere podataka kompleksan i zahteva vreme. Uprkos tome kancelarija za azil MUP-a Srbije, beleži porast broja odobrenih zaštita.

O tome kako građani Srbije doživljavaju migrantsku populaciju, govore podaci istraživanja javnog mnjenja iz juna, 2019. godine koje je sprovedeno u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama. Istraživanje je pokazalo da su građani bili zainteresovaniji za ovu populaciju na početku krize a da je vremenom interes za sugrađane iz redova migranata opao te 47 % ispitanika izražava neutralan stav prema migrantima a 30 % ispitanika smatra da su kulturne, verske, običajne i razlike u mentalitetu ključni razlozi za njihovo neprihvatanje.

U tom smislu, uloga medija u kvalitetnijem informisanju javnosti i približavanju kultura ima izuzetan značaj a efikasnija komunikacija sa institucijama može doprineti boljoj informisanosti javnosti o migracionim pitanjima – jedan je od zaključaka ovog skupa.

Foto: Promo