Klimotolozi upozoravaju ga ekstremne temperature na globanom nivou guraju ljudski organizam blizu "termalnih granica".

Evropu je ove nedelje pogodila rekordna vrućina sa temperaturama koje u u mnogim zemljama prelazile 40 stepeni Celzijusa.

Međutim, na mestima kao što su južna Azija i Persijski zaliv, ljudi već podnose temperature do 54 stepena, piše "Independent".

Uprkos svim mehanizmima naših tela za regulisanje temperature, ta mesta bi uskoro mogla da postanu nemoguća za život.

Kada živa u termometru pređe 35. podeok, telo se oslanja na znojenje da bi zadržalo temperaturu na bezbednom nivou. Međutim, kada je vlažnost vazduha visoka, to snižava prag na kome naše telo može da se rashladi.

Kada je vazduh pun vodene pare, znoj ne može da isparava i to znači da ne možemo da se ohladimo dovoljno da preživimo više od nekoliko sati.

- Skala koja uključuje i efekat vlažnosti vazduha zove se "vlažni termometar" i ona je mnogo niža od temperature koju vidimo na vremenskim prognozama. Kada "vlažni termometar" dostigne 35 stepeni, naš rashladni mehanizam više ne radi - objasnio je klimatolog Tom Metjus.

Neke oblasti koje spadaju u najgušće naseljene mogle bi uskoro da pređu taj prag. Kako klimatske promene duboko menjaju vremenske uslove, rastuće temperature će učiniti delove sveta nenaseljivim.

Život u takvim uslovima bi bio moguć ukoliko bi se održala električna energija, ali bi nestanak struje bio katastrofalan.

Takozvani "efekat sivog labuda" nastaje kada se ekstremne vrućine poklope sa nestankom struje. Velike nestašice često prate snažne tropske ciklone, a to bi moglo da bude izuzetno opasno.

- Ciklone često dovedu do dugotrajnih nestanaka struje. Kako se klima zagreva, moćne ciklone će često pratiti i opasna vrućina i to bi mogla da bude katastrofalan kombinacija. Adaptacija ljudskih tela ima svoje granice - rekao je Metjus.

Kurir.rs/Blic/J.R.