U narednoj godini učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje moglo bi pasti na 25 odsto, što nikada nije zabeleženo u istoriji srpskog agrara, upozorio Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu

BEOGRAD - Biljna proizvodnja će nekako pregurati posledice suše, ali stočarstvo neće izdržati još jedan udarac, mišljenja je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

"U narednoj godini učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje moglo bi pasti na 25 odsto, što nikada nije zabeleženo u istoriji srpskog agrara", upozorio je Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ševarlić je ukazao da će kao rezultat suše doći do porasta cene sojine i suncokretove sačme kao komponenti za koncetrovanu stočnu hranu, zajedno sa kukuruzom, što će dovesti do skoka cena stočne hrane.

"To znači pogoršanje ekonomske pozicije stočara koji je i onako je na nezavidnom nivou, imajući u vidu da njihova delatnost učestvuje sa oko 30 odsto u strukturi ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje", istakao je on.

Ševarlić tvrdi da u ovoj godini "treba očekivati još jedan pokolj stoke, što će trenutno možda održati nivo cena mesa na prihvatljivijem nivou za potrošače, ali već posle Nove godine možemo očekivati interventni uvoz mesa i prerađevina od mesa".

Po Ševarliću, "nećemo imati dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe, i pored porasta cena za potrošače".

Ševarlić je dalje naglasio da će u biljnoj proizvodnji u Srbiji, pored kukuruza, koji zauzima najveće površine, posebno biti smanjen rod uljarica.

To se, kako je naveo Ševarlić, pre svega odnosi na soju, koja je daleko osetljivija na sušu nego što je to slučaj sa suncokretom, ali i kod potonje biljke.

"Prinosi soje će verovatno biti smanjeni oko 40 odsto, suncokreta oko 20 odsto, i to će se odraziti ne samo u smanjenju prinosa i obima proizvodnje, nego i praktično nižem kvalitetu proizvoda, a znamo da su to proizvodi ekstra i prve klase, koji su po pravilu namenjeni izvozu", rekao je profesor.

Ševarlić je dodao da kod proizvodnje uljarica, suncokreta i soje, osim smanjenja prinosa, treba očekivati i povećanje troškova prerade tih kultura, jer će stepen korisćenja raspoloživih kapaciteta biti značajno manji, a time i daleko veći fiksni troškovi po jedinici prerađenih proizvoda, pre svega ulja.

Ševarlić je napomenuo i da cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda neće zavisiti samo od troškova domaćih i uvoznih proizvoda, već i od potražnje na svetskom tržištu i odnosa kursa evra i dinara.

Profesor je rekao i da zbog situacije sa sušom ne treba računati na izvoz pšenice, a verovatno ni na izvoz kukuruza, "mada ostaje do kraja jesenje berbe kukuruza da budu sagledane sve posledice".

Ševarlić je mišljenja da je zabrana izvoza žitarica iy Srbije koja je ovih dana pominjana u javnosti, "krajnja, nepopularna mera" koja dugoročno ne daje efekte, a kratkoročno možda da.

"Ja bih pre bio za to da pre nego što dođe do jesenje žetve, predstavnici proizvođača, prerađivačke industrije i resornih ministarstava obave razgovor o nekakvim fer odnosima kako bi što manji deo sirovina uljarica i kukuruza, bio eventualno usmeren ka izvozu, a što veći deo ka upošljavanju naših raspoloživih prerađivačkih kapaciteta", zaključio je Ševarlić.