Pored zatvorskih i drugih kazni, kao što su oduzimanje dozvole, novčani penal ili kazneni bodovi, vozači koji pod uticajem alkohola izazovu saobraćajnu nesreću, mogu da plate odštetu i do 2,5 miliona evra. Ovo predviđa novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji će se na jesen razmatrati u Skupštini Srbije.

Naime, oni gube prava iz osiguranja, odnosno postaju takozvani regresivni dužnici prema osiguravajućem društvu, koje je oštećenoj strani isplatilo nadoknadu, pišu Novosti.

- U situaciji kada vozač pijan izazove saobraćajnu nezgodu, on će u krajnjoj instanci isplatiti kompletnu materijalnu i nematerijalnu štetu koju je pričinio. Ti iznosi mogu da budu višemilionski, a isplata može da traje i po nekoliko godina, čak i duže, i ne može se izbeći, objašnjava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS).

02.jpg
MUP Srbije 

Pijani vozač školuje decu nastradalog

On kaže da, ukoliko učesnik u saobraćaju pijan izazove nezgodu u kojoj pogine jedno lice, naknada štete po osnovu duševnih bolova za smrt bliske osobe može da iznosi i do 100.000 evra. Na tu naknadu imaju pravo svi članovi porodice. U slučaju da onaj ko je izazvao nezgodu ode u zatvor, štetu će platiti njegova porodica ili će biti isplaćena iz njegove imovine, ili tek kad izađe iz zatvora, ali sa kamatom koja znatno podiže ukupnu sumu. Ukoliko nastradali ima maloletnu decu, uračunaće se i troškovi njihovog školovanja.

- Osim porodice oštećenog, pijani vozač ugrožava i dovodi do ivice egzistencije i svoju porodicu, kaže generalni sekretar UOS.

I u nezgodama u kojima povređene osobe dožive teške telesne povrede sa umanjenim životnim i radnim sposobnostima, iznos naknade štete je višemilionski, veoma često i znatno veći od nezgode sa poginulima, jer se plaća i izgubljena zarada, a šteta koja nastaje zbog toga može da dostigne iznos od više stotina hiljada evra.

Koliko je ovaj problem veliki u našoj zemlji, najbolje pokazuju podaci koje je juče prezentovao načelnik saobraćajne policije MUP Srbije, Nebojša Arsov.

01.jpg
MUP Srbije 

U Evropi još rigoroznija kazna

Po sadašnjem zakonu, maksimalni iznos po jednoj saobraćajnoj nezgodi, za štete na stvarima jeste 200.000 evra i milion evra za štetu na licima.

Predlogom novog zakona predviđen je novi limit i to 500.000 evra za štetu na stvarima i 2.500.000 evra za štetu na licima.

- U EU je limit 5 miliona evra, pa naši vozači to moraju da imaju na umu kad voze van Srbije, kaže Jovanović.

Neki ne haju ni na sadašnje kazne

Samo u junu i julu otkriveno je 410 teško alkoholisanih vozača koji su seli za volan sa više od dva promila alkohola u krvi.

- Nažalost, i pored toga što je kazna za ovo delo od 30 do 60 dana zatvora, 120.000-140.000 dinara, 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja vozilom, ima i onih koji ne haju, kaže Arsov.

03.jpg
MUP Srbije 

Poražavajuća statistika

- Na putevima u Srbiji, od početka godine, dogodilo se 22.000 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 310 osoba, dok je teške telesne povrede zadobilo više od 1.800 ljudi. Samo u periodu od 1. juna do juče dogodilo se 7.800 saobraćajnih nezgoda, sa 149 poginulih i 800 povređenih, rekao je Arsov.

Avgust je godinama unazad mesec kada na našim putevima nastrada najviše osoba (62), slede oktobar i septembar sa 61, odnosno 58 poginulih, zbog čega će saobraćajna policija nastaviti s pojačanom kontrolom i posle završetka letnje sezone.

U prethodnoj godini, vozači sa nedozvoljenim nivoom alkohola u krvi izazvali su 11 odsto nezgoda, pri čemuu je to učešće u nesrećama s nastradalima iznosilo 14 odsto. Procenat onih koji voze pod dejstvom alkohola raste u julu i avgustu, zbog sezone godišnjih odmora i niza manifestacija čiji posetioci konzumiraju alkohol.

- U poslednjih godinu dana smanjen je broj nesreća sa nastradalim osobama u kojima su učestvovala alkoholisana lica sa 16 na 14 odsto, kaže Boban Milinković, zamenik načelnika saobraćajne policije MUP Srbije.

- Ta razlika od dva dosto znači da je sačuvano desetak života i nekoliko stotina ljudi je lakše povređeno.

Najčešći uzrovci teških nesreća sa nastradalim licima su, pored alkoholisanosti, i prevelika brzina, korišćenje mobilnih teleona u toku vožnje i nevezivanje pojaseva, naročito na zadnjim sedištima.

- Poseban problem su roditelji koji ne koriste sigurnosna sedišta za prevoz dece. Nažalost, ogroman broj mališanaje je nastradao upravo u roditeljskim automobilima, jer su bili nebezbedno prevoženi, kaže Milinković.

(Kurir.rs/Večernje novosti)