Dana 10. aprila 1941. stvorena je Nezavisna Država Hrvatska. Njen akcioni plan bio je sažet rečima Mileta Budaka, ministra prosvete i vere u NDH: „Mi ćemo jedan deo Srba ubiti, drugi proterati, a treći preobratiti u katoličanstvo. Za manjine imamo tri miliona metaka.“

... Za razliku od „konačnog“ rešenja jevrejskog i romskog pitanja, koje se... svodilo na istrebljivanje..., rešenje „srpskog pitanja“ moralo je biti složenije, jer su Srbi, kao autohtono stanovništvo, činili trećinu populacije NDH (1.925 000)... Masovna hapšenja i pokolji Srba... od maja do juna već postaju sistematski vid terora... Poseban vid terora bila su prisilna iseljavanja i proterivanja Srba u Srbiju.

51.jpg
Muzeja žrtava genocida 

Logori smrti i pre zakona

Te akcije su otpočele već 18. aprila, kada je doneta odluka o nekretninama tzv. dobrovoljaca, kojom je zemlja dodeljena solunskim dobrovoljcima - Srbima proglašena državnom i oduzeta bez prava na odštetu, da bi se nastavilo sa iseljavanjima pravoslavnih sveštenika i istaknutih Srba, a potom, od jula, dolazi do masovnih hapšenja Srba i organizovanih prinudnih iseljavanja. Iseljavanjima prethode otpuštanja s posla ili iz državne službe, a praćena su oduzimanjem imovine, preduzeća, radnji, stavljanjem te imovine pod sekvestar ili naseljavanjem oduzetih imanja ljudima iz Slovenije, Zagorja...

str320-u-svakom-ratu-deca-najvise-stradaju.-podgarci-pod-kozarom-jun-1942.-foto-dokumentacija-memorijalni-centar-donja-gradina-copy.jpg
Muzeja žrtava genocida 

Treći način „rešavanja srpskog pitanja“ bilo je prisilno masovno pokatoličenje 1.500.000 Srba preostalih na teritoriji NDH, uprkos pokoljima i iseljavanjima... u periodu novembar-decembar 1941, pa sve do februara 1942, obuhvativši između 240.000 Srba (prema izveštaju Stepinca Svetoj stolici od 18. maja 1943) pa do 350.000, prema istraživanjima Veljka Đurića. Ako ucene, pretnje i prinude ne bi urodile plodom - sledili su smrt, deportacija ili izgnanstvo. ... Usled masovnih hapšenja Srba, Jevreja, Roma i nepodobnih Hrvata i antifašista, ustaška potreba za organizovanjem logora postajala sve veća.... Prva faza bilo je osnivanje tzv. sabirališta... odakle su se vršile deportacije. Druga faza..., uporedo s prvom, bilo je podizanje koncentracionih logora, tj. poznatih „logora smrti“. Iako je tek 25. novembra 1941. formalno donesena zakonska odredba o upućivanju nepoćudnih i pogibljenih osoba na prisilni boravak u sabirne i radne logore, mnogi od „logora smrti“ su već postojali, pa čak bili i likvidirani.

Obučen u Dahauu

Ustaška nadzorna služba, a kasnije (od 21. januara 1943) Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost osnovali su koncentracione logore... Osnivanjem prvih logora rukovodi neposredno Eugen Dido Kvaternik, a njihov šef bio je Mijo Babić Đovani, a kad je on poginuo, Vjekoslav Luburić Maks... (organizator sistema jasenovačkih logora... obučen u logoru Dahau).

KRVNICI U VRHU NDH

foto: Arhiva

Ante Pavelić (Bradina, 1889 - Madrid, 1959), osnivač ustaškog pokreta, na čelu NDH s titulom poglavnika

foto: Arhiva

Alojzije Stepinac (1898 - 1960), kardinal, 1946. osuđen zbog saradnje s ustašama, ostatak života proveo u kućnom pritvoru i u zatvoru

foto: Arhiva

Andrija Artuković (1899-1988), ministar u vladi NDH, nadležan za niz konclogora, posle rata pobegao u SAD, 1966. izručen Jugoslaviji i osuđen za ratne zločine protiv civila

foto: Arhiva


Slavko Kvaternik (1878-1947), maršal NDH, osuđen na smrt zbog ratnih zločina

NAJVEĆI KONCLOGORI

* Jasenovac
* Stara Gradiška
* Sajmište
* Stupačinovo
* Ostrvo Pag
* Đakovo
* Gospić
* Jadovno
* Caprag
* Lepoglavka
* Danica
* Kerestinec
* Kruščica
* Loborgrad
* Tenja
* Vila Luburić
* Donja Gradina
* Jastrebarsko

Kurir.rs/Priredila Jelena S. Spasić

* Po knjizi „Jasenovac Aušvic Balkana - ustaška imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa