Ovaj svet bi bio veoma čudno mesto ako bi sve teorije zavere bile istinite.

Na primer, svetom bi vladali ljudi-reptili, a oskarovac Robert de Niro bio bi umešan u pokušaj ubistva nobelovke Malale Jusufzai.

Osim toga, za HIV virus i ebolu bila bi "zaslužna" američka Centralnoobaveštajna agencija, a Zemlja bi, naravno, bila ravna ploča.

Iako ništa od toga nije istinito, teorije zavere mogu da izazovu i ozbiljne posledice.

Na primer, zbog "antivakser pokreta" došlo je do epidemije malih boginja u SAD, Meksiku, Francuskoj, Madagaskaru i u drugim zemljama.

Zbog toga evo kako da prepoznate teorije zavere i znate šta je istina, a šta laž.

Sveto trojstvo


Teorije zavere se rađaju zbog praznine nastale od svega što je nepoznato i neobjašnjeno.

Međutim, ono što teoriju zavere razlikuje od običnog alternativnog objašnjenja je postojanje "zlog plana, koju je organizovala tajna i mala grupa pojedinaca", kaže psiholog Jovan Bajford, sa Open univerziteta u Londonu.

Kako navodi, svaka teorija zavera ima tri osnovna elementa - zaveru, plan i cilj masovne manipulacije.

Zaverenici

"Za nju može da bude odgovorna konkretna organizacija sa jasnim članstvom. Na primer - iluminati, masoni, Bilderberška grupa ili tajno društvo 'Lobanja i kosti'", kaže Bajford.

Međutim, kao organizator zavere često će biti naveden neki mnogo opštiji termin, poput "svetske elite".

masoni-foto-zorana-jevtic01.jpg
Zorana Jevtić 

Bajford kaže da tu postoji "neophodan paradoks".

"Sa jedne strane potrebno je definisati neprijatelja, ali on uvek mora da bude neko iz senke, neko tajnovit".

Plan

On je najvažniji deo svake teorije zavere i na njegovom kraju se često nalazi dominacija svetom.

Bajford ističe da je za taj deo priče neophodan deo o moćnim zaverenicima.

"Ako pogledamo koji nivo zavere je neophodan da bi sve bilo tajna, onda dolazimo do neophodnosti postojanja nekoga ko zapravo sve to kontroliše i organizuje".

"Verovanje da je svet moguće kontrolisati veoma je moćan pokretač teorija zavera u trenucima krize, kada ne postoji objašnjenje za određene pojave".

Svetska kontrola

Verovanje da neki zli geniji pokušavaju da nas kontrolišu veoma je slično komentarima u televizijskom studiju pre početka fudbalskog meča.

Gosti će mnogo toga reći, izneti dokaze za to što pričaju, a koji se savršeno uklapaju u te neverovatne scenarije.

Naravno, element slučajnosti se ne uzima u obzir.

Prema teoretičarima zavera kontrola sveta može da stigne iz nekoliko strana - naučnih krugova, vlasti, medijskih konglomerata, ali i paranormalnog i okultnog.

Zašto verujemo u takve priče?

"Neka istraživanja ukazuju da na povezanost stresa i teorija zavera", kaže Majk Vud, psiholog sa Univerziteta u Vinčesteru.

"Kada neko oseti da nema kontrolu nad životom ili prolazi kroz stresni period, teorije zavere bi mogla da mu deluje moguće", dodaje on.

masoni-foto-dado-djilas.jpg
Dado Đilas 

To se može primeniti i na trenutke grupne traume, kaže doktorka Mirto Pantazi sa Oksforda.

Pantazi i njene kolege su istraživali razvoj teorija zavera nakon što je u padu aviona poginuo poljski predsednik, zajedno sa 95 političara i visokih vojnih zvaničnika.

Kako navode, teorije koje objašnjavaju zbog čega se to dogodilo još više su produbile društvene podele i pojačale unutrašnje sukobe u zemlji.

"Teorije su postale deo društvenog identiteta ljudi, pa je dolazilo do sukoba skeptika i onih koji u njih veruju", kaže Pantazi.

I nikako nemojte potcenjivati moć konstantno izlaganja raznim teorijama - na primer, na internetu.

Nešto što psiholozi nazivaju efekat "iluzije istine" dodatno je pojačan društvenim mrežama.

"Što više nešto viđate, i što je to poznatije - ljudi više veruju", kaže Džef Henkok, profesor komunikologije na Stenfordu.

Oprez

"Teorije zavere mogu biti opasne po društvo", kaže Pantazi.

"Ljudi decu dovode u opasnost zato što pogrešno veruju da MMR vakcine protiv malih boginja mogu da izazovu autizam".

Budite na oprezu, čak i ako mislite da ste prepametni za teorije zavere.

"Stereotip kaže da oni koji veruju u teorije zavere samo sede u podrumu i pretražuju internet, tražeći nove dokaze", kaže Bajford.

"Međutim, najveći broj ljudi je negde u sredini - ne pripadaju ni skepticima, ni onima koji veruju u te teorije".

Kurir.rs/BBC na srpskom