AKO NAM UZMU VODU, UZEĆE NAM ŽIVOT: Srbi i Albanci ujedinjeni na protestu u Štrpcu, ne daju reke Brezovice!

Bageri valjaju ogromno, sivo kamenje iz korita reke Berevke. Izvlače ga iz njene dubine. Presecaju joj tok. Iz minuta u minut, nastaje bedem. A reka se bori, kao čovek živ, suočen s poslednjim trenucima. Poslednjim dahom. Ona, čini se, u delićima sekunde, traži novi put, dok je mašine guše tovarima blata i novog kamenja. Posle su stigle nove mašine i teretnjak s kontejnerom za radnike, koji tek treba da dođu. Tako počinje kroćenje jedne od najlepših i najčistijih reka Brezovice, koja izvire na 2.200 metara nadmorske visine, za račun mini-hidrocentrala, ko zna čijeg lovca u ovoj bisernoj vodi.

- Ovo je bezumlje i neopisivo ludilo bez mere. Samo dragi Bog, možda, može da kaže - dosta, dodaje.

- Nama je rečeno da radimo, a upravo je javljeno da iz Prizrena treba da stigne ekipa iz Zavoda za zaštitu nacionalnog parka. Dok oni ne stignu, radićemo, usiljenom ljubaznošću odgovaraju radnici.

Levo je hotel "Molika". Albanci doterali konje, a vreme je berbe borovnica i divljih kupina. Miruju žičare. Desno je put do predajnika za mobilnu mrežu. Odavde se vidi cela Sirinićka župa. I vide se sva njena sela. Štrpce je centar Župe u kome se život, posle pogroma 1999, zaustavio za više od 10.000 ljudi.

Ostali su i opstali, kada su svi iz Metohije ovuda odlazili dalje. Štrpce je ostalo svih ovih nesrećnih godina. Gaji nadu i u dane koji dolaze, u podnožju Brezovice, ne sluteći da će se, danas, posle dve decenije, suočiti sa sudbinom koju doživljava riba na suvom.

- Najzdravija i najčistija izvorišta nam presecaju , slušamo priču Albanca iz Donje Bitinje, jednog od sela Župe.

- Ko nam ih preseca? Boga dragog pitaj koji su se usudili da nas ovako, besprizorno, uništavaju? Srbi su ugroženiji, jer je njihova sudbina vezana za ove njive, voćnjake, malinjake. Šta su uradili nesrećnici? Uvode nam rečne tokove u cevi, prave hidroelektrane. U ovim protestima smo ujedinjeni, i Srbi i mi. A kakav je rezultat? Takav da šut sa rogatim nije nikada imao šansu. Sada su tu velike pare u igri. Zato je naša pobuna zaustavljena. Niko ne kaže: eto, kada su se i Srbi i Albanci ujedinili, treba da se pomogne. Ne! Ali mi ne odustajemo. Valjda će doći neka nova vlast, a ako bude normalna, razrušiće i ove cevi i pustiće vodu, da živi i flora i fauna ove naše Brezovice, jada se.

Reke Brezovice, hladne i biserno bistre, i u ovim najvrelijim danima osvežavaju i napajaju imanja u podnožju. Malinjake, žitna polja, voćnjake, povrtnjake, pčelinjake... I Srba i Albanaca. Prepoznali su, i jedni i drugi, da im je voda život. Zato su se i udružili u protestu protiv izgradnje mini-hidroelektrana i podneli veliku žrtvu koju im niko ne priznaje i na koju se niko ne osvrće.

- Pomoći niotkuda - kažu nam, oprezni da budu imenovani, jer neki od njih već imaju ozbiljnog iskustva sa policijom.

Albanci pozivaju Prištinu da reši problem. Srbi, Beograd. Ali svi, bez izuzetka, pozivaju i prozivaju lokalnu samoupravu. Navode da iza svega stoje lako potkupljivi i ljudi bez obraza i dostojanstva, koji olako prelaze preko ovog, za opstanak ljudi, gorućeg problema.

- Nama će uzeti život ukoliko nam uzmu vodu na način kako je uzimaju. Bez izvora pijaće vode, za Srbe je ovo uvod u novi egzodus, kaže nam Ivan Milosavljević.

- Da se to ne bi desilo, tražićemo pomoć Međunarodne organizacije za zaštićena područja, kao što je Brezovica, jasan je.

Milosavljević pita: "Ko bi normalan dozvolio ovakav ekološki genocid?"

I odgovara: "Samo onaj ko ima nameru da Srbe odavde protera, tiho. Neće to tako lako ići. Neće to biti u tišini."

- MI smo sada u neprilici, da vrlo brzo kupujemo vodu, sopstvenu vodu, od ovih koji su naša izvorišta uveli u cevi hidroelektrana, ogorčen je Milosavljević, koji ispod Molike živi decenijama, na ognjištu predaka.

- Nije mi lako da o tome pričam. Lakše bi mi bilo da mogu ćutim. Ali ne mogu! Ko može da ćuti, neka ćuti! Ja sam odabrao drugi put, završava.

(Kurir.rs/Večernje novosti)