Vladimir Vukčević je 13 godina bio srpski tužilac za ratne zločine, a u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir otkriva da je jedan od najdramatičnijih trenutaka u njegovom životu bilo hapšenje nekadašnjeg generala VRS Ratka Mladića, koji je godinama izbegavao svoje progonitelje, uz pomoć jataka i ljudi iz vojske.

Mladić se jedno vreme krio u vojnim objektima, a kako Vukčević navodi, zbog stupanja na snagu zakona o saradnji s Hagom, tadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković poslao mu je naređenje da napusti objekat u kome je tada boravio. Pošto Mladić to nije želeo, jedan član akcionog tima (za lociranje i hapšenje haških begunaca) se setio da se Mladić patološki plaši da će neko da ga otme helikopterom, da će tako da ga uhapse...I kaže taj član tima da samo treba da se podignu policijski helikopteri da lete iznad tog vojnog objekta. Tako je Mladić istog momenta zbrisao odatle, navodi Vukčević.

0605-marina--3.jpg
Foto: Marina Lopičić

Kako je Mladić uopšte uhapšen u Lazarevu nadomak Zrenjanina 2011. godine?

- Mladićeva je krsna slava Đurđevdan, 6. maj, i tada smo u Lazarevu, koje smo opservirali, videli njegovog sina Darka kako se fotografiše s decom. I mi zaključimo da oni to šalju ocu, dedi... Mi tada, naime, imamo izveštaje od Engleza, koji nam čak daju satelitske snimke jednog lokaliteta u Hercegovini gde se vidi čovek kao Mladić kako puši i zato smo mi sve vreme uvereni da je on tamo, razmišljamo kako ćemo i šta da radimo. Ovde smo locirali kurira, koji je kupovao veliku količinu lekova za kardiovaskularne smetnje i mi čekamo da nas on odvede do Mladića, ali se kurir danima ne pojavljuje. Nervoza raste, zove me Miki Rakić i pita šta da radimo s Lazarevom, da li da ulaze, reko’ - nek uđu. Krene ekipa, ali kuća tog Mladićevog rođaka je zaključana, otišao čovek u njivu da radi. Nađu oni njega, otključa on vrata, ulaze, unutra mrak, spuštene roletne... Vrata najpre ne mogu skroz da se otvore jer neko stoji iza. Tu ugledaju čoveka, pitaju ga: „Šta radiš ti tu, čiča?“, kaže on: „Ništa.“ Pale svetlo, dižu roletne i vide na stolu dva pištolja, a tu su lična karta i vojna legitimacija. Otvaraju legitimaciju, a unutra piše - Ratko Mladić. Pitaju ga ko ti je ovo, a on kaže: „To sam ja.“ Nisu ga prepoznali.

epa-peter-dejong.jpg
Foto: EPA / Peter Dejong

Kako je izgledao vaš susret s njim?

- Nisam se sreo s Mladićem. Imao sam princip da se ne sretnem ni sa jednim od optuženika. Moj zamenik Bruno Vekarić je razgovarao s njim. Mladić ga pitao: „Bruno, jesi li ti Srbin ili Hrvat?“ Bruno je tad pokazao empatiju. Inače, Mladić je tražio da mu obezbedimo televizor, pa mu Vekarić dao svoj iz kancelarije. A kad je trebalo da bude prebačen u Hag, tražio je da poseti ćerkin grob. Onda su ovi naši sve zakomplikovali, iz bezbednosnih razloga, pa su onda hteli da mu dozvole samo nekoliko minuta da ostane... Plašili su se, tad sam im rekao: „Je l’ treba ja da idem da obezbeđujem, evo krenuću ako treba.“ Rekao sam neka ostane na groblju koliko god hoće. Ostao je 45 minuta, priča Vukčević.

(Kurir.rs)