Pravo na pravdu: Od 1. oktobra ugrožene kategorije stanovništva, žrtve nasilja u porodici, invalidi, azilanti i osobe na psihijatrijskom lečenju imaće pravo na advokata koga će plaćati država

Građani koji imaju neku muku i potreban im je pravni savet ili zastupnik pred sudom da bi se izborili za pravdu, a nemaju para da te usluge plate, od 1. oktobra 2019. imaće pravo na besplatnog advokata, pošto tada stupa na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaće veliki broj građana slabijeg imovinskog stanja i pripadnika ranjivih društvenih grupa, a prema nekim procenama, takvih je oko 600.000 u Srbiji.

Širok obuhvat

- U cilju što šireg obuhvata građana koji imaju potrebu za besplatnom pravnom pomoći, zakon definiše tri grupe potencijalnih korisnika. Prvu grupu čine osobe koje ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu, socijalnu pomoć ili na dečji dodatak. Druga grupa su građani koja ne pripadaju prvoj grupi, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda upali u tu grupu. Prve dve grupe korisnika vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći, dok treću grupu čine pripadnici ranjivih, tj. društveno osetljivih grupa, koje automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na njihovo finansijsko stanje - objašnjavaju u Ministarstvu pravde i dodaju da je ukupno utvrđeno 13 osetljivih grupa.

Besplatnu pravnu pomoć pružaće 9.000 advokata i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama. Za ovakvu podršku, koja se sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane, građani će od 1. oktobra moći će da se obrate opštini u kojoj žive, a onda će se iz opštinskih kancelarija predmeti onih koji ispunjavaju uslove prosleđivati advokatima koji se nalaze u registru pružalaca besplatne pravne pomoći.

Kontrola kvaliteta

- Jedna od najznačajnijih novina koju donosi zakon jeste i utvrđivanje načina finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, i to sredstvima budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje - kažu u Ministarstvu pravde i naglašavaju da se uvodi i kontrola kvaliteta besplatne pravne pomoći, dok opštine po zakonu imaju obavezu da formiraju službe za pružanje besplatne pravne pomoći.

KO IMA PRAVO

- primaoci socijalne pomoći
- osobe sa invaliditetom
- deca bez roditeljskog staranja
- mladi bez roditeljskog staranja do 26. godine
- žrtve nasilja u porodici
- žrtve diskriminacije i trgovine ljudima
- osobe na obaveznom psihijatrijskom lečenju u zdravstvenoj ustanovi
- osobe protiv kojih se vodi postupak lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti
- azilanti
- izbeglice i interno raseljena lica
- odrasle i stare osobe smeštene u ustanove socijalne zaštite
- osobe koje su u vanparničnom postupku dokazivanja vremena i mesta rođenja
- prinudno iseljene i preseljene osobe

ČINJENICE

15. novembra 2018. usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u Narodnoj skupštini Srbije

1. oktobra počinje primena ovog zakona

Jugoslav Tintor

BRANIOCI ĆE SE ODAZVATI

foto: Marina Lopičić

Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor ističe da je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći veliki iskorak koji će omogućiti pravnu pomoć svim građanima koji ne mogu sami da je plate.
- Nepoznanica je koliko građana će moći da aplicira za besplatnu pravnu pomoć, koju su dosad preko nevladinog sektora ostvarivale samo ranjive grupe. Siguran sam da će se advokati odazvati i pružati besplatnu pravnu pomoć građanima prema zakonu koji treba da zaživi ove jeseni. Činjenica da taj sistem nije zaživeo prethodnih 14 godina, ne znači da to ne može da bude uređeno tako da svaki građanin koji ne može da obezbedi plaćanje pravne pomoći to pravo i ostvari u okviru sistema - ističe Tintor.

Kurir.rs/Slavica Tomčić Foto: Shutterstock