MOJ OTAC SRBIMA DUGUJE ŽIVOT Ispovest sina američkog vojnika kog je naš narod spasio: Dali su mu sve, toliku dobrotu nisam sreo. Bombardovanje Srbije je AMERIČKA SRAMOTA! (VIDEO)
Amerikanac Ted Bajfild (69) došao u Srbiju da nađe potomke ljudi koji su tokom operacije "Halijard" 1944. njegovog oca spasli sigurne smrti i zahvali im se.
- Vi ste divan narod! Ovde sam prvi put i oduševljen sam vašim gostoprimstvom i srdačnošću. Moj otac je bio u pravu kada je pričao o vašoj veličini i dobroti - ovako govori Bajfild, sin Flojda Bajfilda iz Nebraske, koji je bio jedan od mitraljezaca spasenih 1944. u Srbiji u čuvenoj operaciji "Halijard" (Vazdušni most).
Došao je u Srbiju na obeležavanje 75 godina od ovog događaja, kada su od sigurne smrti meštani Pranjana izbavili više od 500 savezničkih vojnika koje su Nemci oborili iznad Jugoslavije. Dok gleda očeve slike sa četnicima koji su ga spasili, Ted priznaje da do pre šest meseci nije znao mnogo o Srbiji, ali da je tada počeo da istražuje i uči o našem narodu, koji mu je iz sigurne smrti izbavio oca.
Plan mu je da do 17. septembra (do kada će biti u našoj zemlji) poseti i Ćupriju, da obiđe potomke ljudi koji su pomogli njegovom ocu. Takođe, želi da ode do mesta gde se srušio avion i da krene putem kojim je on krenuo prilikom evakuacije. Kaže, toliko mu duguje.
- Avion mog oca srušio se 5. maja 1944. kod Aleksandrovca. U Srbiji je proveo 99 dana. Za to vreme je iz Ćuprije prebačen u Pranjane, odakle je, zahvaljujući improvizovanom aerodromu, evakuisan za Bari. Za to vreme je u vašoj zemlji nailazio na ljude koji su mu pomogli više nego iko do tada. To su bili Srbi koji su bili siromašni i koji ni sami nisu imali gotovo ništa. A dali su mu sve. I više od toga. Čak i krevet da spava u njemu dok su oni spavali na podu. Neverovatno, zaista! Toliku dobrotu, čovečnost, ljudskost ja nisam sreo - iskren je Ted dok ispija čašicu domaće rakije. Kaže da mu se ovo srpsko piće baš dopada.
Na pitanje šta mu je otac govorio o padu aviona i njegovom boravku u Srbiji, Ted se zamislio i posle nekoliko sekundi ćutanja izgovara:
- Ne mnogo, zaista. Mislim da nije imao traumu ili nešto slično, već da prosto nije želeo. Znam samo da su Nemci iz aviona gađali mitraljezima njega i njegov avion dok se spuštao padobranom. I da je pronađena pilotova kapa sa rupom na njoj. Nije jeo mnogo. Pričao je da je on, kao i drugi američki piloti, bio iznenađen srdačnošću Srba. Time kako su im prilazili, kako su ih grlili kao da su rod najrođeniji. Isprva su saveznički vojnici, uključujući i mog oca, bili uplašeni jer su im u SAD govorili da su četnici loši momci - priča Ted i nastavlja:
- Otac mi je ostavio dosta slika koje je dobio od Srba koji su se slikali sa njim i sa kojima se sprijateljio. Čuvam ih i sada želim da nađem njihove potomke i lično im se zahvalim na svemu što su učinili za njega. Imam njihove adrese i nadam se da ću imati sreće - ispričao je.
U selu Pranjani u blizini Ravne gore otvorena je bolnica za ranjene vazduhoplovce, a lokalna visoravan Galovića polje pretvorena je u poletnosletnu stazu. U izgradnji staze učestvovali su meštani Pranjana i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini. Radovi su izvođeni u tajnosti, noću, primitivnim sredstvima za rad. U maju 1944. uspostavljen je vazdušni most između Pranjana i Barija. Tokom prvog leta u Italiju je prebačeno pedesetak savezničkih avijatičara.
- Otac mi je pričao da je evakuacija trajala dugo. Trebala im je dozvola četničkih komandanata da ih sprovedu iz mesta u mesto. Išli su peške i vozom. Znam da mi je pominjao neka mesta u brdima kuda su morali da idu da bi izbegli sela zbog Nemaca. Srpski dečak mu je bio vodič i njemu je moj otac poklonio svoj pištolj kolt uz reči: - Dečko, uzmi ga, treba ti više nego meni - priseća se Ted očevih reči.
Kurir.rs/srbijadanas.com
Foto printscreen YT
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)