Zbog pobačaja prinosa osnovnih sirovina za proizvodnju hrane, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, već sada su na berzama dostignuti najveći cenovni "pikovi" kada je reč o periodu od 10 do 20 godina unazad, rekao direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin

NOVI SAD - Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin izjavio je danas da će zbog suše i visokih temperatura ovogodišnji prinosi poljoprivrednih kultura biti niski, što će kao posledicu imati visoke cene hrane.

"Već sada mogu da tvrdim da ćemo ovu godinu zapamtiti kao godinu skupe hrane. To baziram na činjenici da će sve sirovine iz primarne poljoprivredne proizvodnje imati izuzetno visoke cene", rekao je Galetin.

Prema njegovim rečima, zbog pobačaja prinosa osnovnih sirovina za proizvodnju hrane, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, već sada su na berzama dostignuti najveći cenovni "pikovi" kada je reč o periodu od 10 do 20 godina unazad.

Galetin je rekao da je jedan rekord na Produktnoj berzi već oboren, jer je cena soje dostigla najviši nivo u Srbiji u istoriji praćenja cena te uljarice, pošto je prošle nedelje koštala 71 dinar za kilogram, a slična situacija je na svetskim berzama.

"Rast cena najvažnijih sirovina iz sektora proizvodnje neminovno će dovesti do toga da će cene tih roba biti izuzetno visoke i na međunarodnim i na našem tržištu. Međutim, Srbija ima tu prednost što ima takav prirodni resurs i proizvodni kapacitet da može da zadovolji svoje potrebe", rekao je Galetin.

Direktor Produktne berze je upozorio da princip samodovoljnosti može da bude donekle ugrožen zatvaranjem bilansa u proizvodnji kukuruza, koji je od očekivanja da ćemo imati rekordnu proizvodnju i izvoz došao do toga da razmišljamo da li će ga biti dovoljno za potrebe Srbije.

"Kada se suočavamo sa problemima tog tipa, naravno da se suočavamo i sa pitanjem kako sačuvati domaće bilanse. Ima mnogo načina kako bi država mogla da reaguje na to, od ograničenja izvoza do potpune zabrane", rekao je Galetin.

Upozorio je da je Srbija potpisnica mnogih međunarodnih ugovora i da je pred vratima ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, pa bi zabrana izvoza naišla na otpor i bila bi u suprotnostima sa obavezama Srbije.
"Kao krajnja mera, ta mogućnot se ne isključuje. U svakom slučaju, treba uraditi što preciznije procene oko prinosa, pre svega kukuruza i soje, i onda napraviti politiku koja neće ugroziti naš izvoz, jer je jako teško osvojiti međunarodno tržište", predložio je Galetin.

Kao dobar primer on je naveo tržište kukuruza, gde je međunarodna konkurencija izuzetno ozbiljna, ali se Srbija i pored toga izborila da bude među prvih deset izvoznika u svetu i prema njegovoj oceni "velika bi šteta bila da ta tržišta tako lako izgubimo".

"Mi ćemo svakako imati problem nedostatka robe i zato sada treba biti mudar, najpre proceniti koje ćemo količine imati kada se usev skine i nakon toga doneti mudru politiku kako bismo zadržali izvozna područja, a u isto vreme zaštitili domaće bilanse", rekao je Galetin.