U Srbiji, prema statističkim podacima, samo u 13 sela ima preko 8.000 stanovnika, a najveći broj sela, oko 900, ima od 200 do 400 stanovnika, naglasio član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan

BEOGRAD - Za 15 godina 700 sela u Srbiji će ostati bez stanovnika, a nakon toga za još jednu deceniju njih 500, ocenio je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan.

"Za četvrt veka nestaće četvrtina sela u Srbiji", kazao je Gulan dodajući da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, trenutno ima blizu 4.600 sela, a da se u 86 odsto njih beleži pad broja stanovništva.

Gulan je naglasio da u Srbiji, prema statističkim podacima samo u 13 sela ima preko 8.000 stanovnika, a da najveći broj sela oko 900, ima od 200 do 400 stanovnika.
"Od 100 do 200 stanovnika ima 692 sela, od 400 do 600 stanovnika 583 sela, a do 50 stanovnika ima 535 sela u Srbiji", kazao je on.

Prema njegovim rečima, u selima ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 kuća u Srbiji piše privremeno nenastanjeno.

Gulan je dodao i da je oko 38 odsto seoskih domaćinstava siromašno, dok poljoprivredna penzija prosečno iznosi oko 9.000 dinara i nju prima 183.000 zemljoradnika.
On je naglasio i da je za poslednjih pola veka, na prostorima nekadašnje SFRJ iz sela u gradove prešlo oko osam miliona ljudi, dodajući da bi u Evropi za takav proces bilo potrebno 120 do 150 godina.

Prema ocenama Gulana, država mora da pomaže seljaku kontinuirano i sistemski da rešava probleme, a ne svaki čas da menja uredbe i trenutno da "gasi požar".

"Uredba nikada nije donela dugoročni boljitak. Neophodna je dugoročna društvena strategija - nacionalni plan razvoja seoskih područja", kazao je on.

Gulan je dodao da su revitalizacija i opstanak srpskog sela prevashodno u modernizaciji poljoprivrede koja se u Srbiji nikada nije suštinski odigrala, a posledično i u modernizaciji seoskih prostora kao okvira ove privredne delatnosti.

"Srbiji dugoročno treba racionalizovana mreža naselja, sa jasnom hijerarhijom između sela, varošica, malih i većih gradova, gde će većina stanovništva živeti u urbanizovanim celinama prilagođenim savremenim ljudskim potrebama, a manji procenat demografski vitalnog stanovništva treba da se bavi modernom poljoprivredom", objasnio je Gulan.