VEĆINA LJUDI SE GROZI PAUKOVA, ALI OVI LJUDI TVRDE SUPROTNO: Udruženje Paukovi Srbije želi da razbije sve predrasude, a upravo su otvorili i konkurs za najlepšu pesmu o ovim insektima i njihovoj mreži

Na svetu ih ima preko 48. 000 i naseljavaju sve kopnene ekosisteme, te su među najbrojnijim kopnenim predatorima. Glavna predrasuda, kada su u pitanju ti mali beskičmenjaci, jeste da su opasni i da nas ujedaju tokom spavanja, dok predsednica Udruženja „Paukovi Srbije“ Gordana Grbić tvrdi da to nije tačno.

- Od 750 vrsta koje žive u Srbiji, samo nekoliko njih ima dovoljno jake zube, odnosno helicere sa kojima može da probije kožu odraslog čoveka i da ga povredi – rekla je Gordana Grbić. – Većinu njih nećete ni sresti, jer žive na mestima gde čovek obično ne provodi vreme. Problem je što ljudi, za sve što ih je ujelo, a nisu konkretno videli šta je, kažu da je to bio pauk, šireći paniku ali i dezinformaciju. Inače, pauk može da kontroliše ispuštanje otrova, te iako gricne, ne znači automatski da je ubrizgao otrov. Alergijske reakcije na ujed mogu biti nezgodne, ali ništa manje ili više drugačije u odnosu na alergije na kikiriki ili pčele.

Ne bi li razbili predrasude i popularizovali tu vrstu paukolikih zglavkara, kako kaže Gordana, osnovano je Udruženje „Paukovi Srbije“ u aprilu ove godine, sa sedištem u Novom Sadu. Ideja je da ono funkcioniše kao centar za proučavanje i zaštitu paukova.

- Ideja o osnivanju prisutna je već nekoliko godina, ali tek sada su se stvorili povoljni uslovi za to – kaže naša sagovornica. – Definisali smo nekoliko ciljeva poput intenziviranja istraživanja o paukovima koja se ne bi zasnivala samo na faunističkim istraživanjima, odnosno beleženja vrsta koje žive kod nas, već i da uključimo paukove u druge oblasti kao što su poljoprivreda, medicina, psihologija i slično. Takođe želimo da povežemo stručnjake i amatere koje zanima arahnologija iz zemlje i inostranstva, ali i plasiramo tačne informacije i radimo na popularizaciji paukova. Takođe nam je želja da našu manifestaciju „Dani paukova“ učinimo tradicionalnom, na šta smo se obavezali statutom udruženja.

Kako kaže, tokom projekata koje su radili postalo je jasno da je ta oblast u našoj zemlji slabo razvijena, nedostaju stručnjaci koji bi se bavili paucima, a informacija na srpskom jeziku je jako malo i često su pogrešne. Stoga je, tokom realizacije jednog od projekata 2016. - 2017. godine pokrenut sajt „Paukovi Srbije“ na kom su dostupne sve informacije na našem jeziku, od onih ozbiljnih pa do neozbiljnih tema. Osim toga, realizovali su i prvu manifestaciju „Dan paukova“.

- Sajt i manifestacija su su bili prihvaćeni odlično, čak bolje nego što smo očekivali, što nam je dalo vetar u leđa da nastavimo u tom pravcu, jer smo na odličnom putu ka ostvarenju naših ciljeva – kaže Gordana. – Oduvek sam znala da ću biti biolog, a posebno su me fascinirali beskičmenjaci. Više o paukovima sam počela da istražujem u srednjoj školi i saznala sam da je u njihovom svetu sve moguće. Tako na primer sam došla do saznanja da postoji pauk vegeterijanac ili da postoje vrste koje imitiraju mrave, ali i love druge paukove. Tako sam se uhvatila u njihovu mrežu i postali su moja profesija.

Gordana kaže da bi jako volela da se istraživanja u Srbiji uključe u svetske i evropske trendove. Fauna Srbije jeste neistražena, stoga postoji potreba da se nastavi sa faunističkim projektima.

- Ono što je još važnije je recimo da istražujemo antimikrobnu aktivnost njihovog otrova, jer je poznato da negativno utiče na opasne bakterije poput Ešerihije koli – priča Gordana. – Ili pak, da počnemo da istražujemo njihovu paučinu, koja predstavlja sjajan materijal nerastvorljiv u vodi, pri tom ga ne napadaju bakterije i gljivice, što nam govori da može biti idealan za primenu u medicini. Na Univerzitetu Edukons u Sremskoj Kamenici, na Fakultetu za zaštitu životne sredine na kom sam doktorant, urađena su dva mala projekta, kroz koja su paukovi bili uključeni u druge discipline. Tako je prvi predstavljao testiranje insekticida koji se koriste u poljoprivredi na paukovima, jer nisu za njih bili predviđeni, a dolaze sa paukovima u kontakt. U drugom smo radili ispitivanje mogućnosti upotrebe paučine kao indikatora aero zagađenja.

Kako kaže naša sagovornica, to su prvi koraci i treba nastaviti u tom pravcu istraživanja. Po njenom mišljenju, svakako bi se trebao povećati broj stručnjaka u toj oblasti, ali nažalost za to ne postoji nikakva magična formula.

Konkurs za osnovce

Manifestacija „Dan paukova“ biće održana 16. novembra u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (Radnička 20a), a otvoren je i prvi dečji literarni konkurs za najlepšu pesmu o pauku i paukovoj mreži koji traje do 15. oktobra. Pravo da konkurišu imaju učenici svih razreda osnovnih škola, a svaki autor može da pošalje po jednu pesmu. Uz nju je neophodno dostaviti ime i prezime, razred, ulicu, broj i mesto stanovanja. Pesme mogu da se šalju na mejl paukovisrbije@gmail.com isključivo u „word“ dokumentu.Prijatelji manifestacije su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Američko arahnološko društvo čiji je Gordana član.

(Kurir.rs/Dnevnik.rs, Ivana Bakmaz)